Psalms 79
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Unto the end, for them that shall he changed, a testimony for Asaph, a psalm.
1Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.
2Give ear, O thou that rulest Israel: thou that leadest Joseph like a sheep. Thou that sittest upon the cherubims, shine forth
2Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским.
3Before Ephraim, Benjamin, and Manasses. Stir up thy might, and come to save us.
3Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе.
4Convert us, O God: and shew us thy face, and we shall be saved.
4Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.
5O Lord God of hosts, how long wilt thou be angry against the prayer of thy servant?
5Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?
6How long wilt thou feed us with the bread of tears: and give us for our drink tears in measure?
6Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име.
7Thou hast made us to be a contradiction to our neighbours: and our enemies have scoffed at us.
7Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше.
8O God of hosts, convert us: and shew thy face, and we shall be saved.
8Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.
9Thou hast brought a vineyard out of Egypt: thou hast cast cut the Gentiles and planted it.
9Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог.
10Thou wast the guide of its journey in its sight: thou plantedst the roots thereof, and it filled the land.
10Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих!
11The shadow of it covered the hills: and the branches thereof the cedars of God.
11Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти.
12It stretched forth its branches unto the sea, and its boughs unto the river.
12Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!
13Why hast thou broken down the hedge thereof, so that all they who pass by the way do pluck it?
13А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.
14The boar out of the wood hath laid it waste: and a singular wild beast hath devoured it.
no verse 14 in this text
15Turn again, O God of hosts, look down from heaven, and see, and visit this vineyard:
no verse 15 in this text
16And perfect the same which thy right hand hath planted: and upon the son of man whom thou hast confirmed for thyself.
no verse 16 in this text
17Things set on fire and dug down shall perish at the rebuke of thy countenance.
no verse 17 in this text
18Let thy hand be upon the man of thy right hand: and upon the son of man whom thou hast confirmed for thyself.
no verse 18 in this text
19And we depart not from thee, thou shalt quicken us: and we will call upon thy name.
no verse 19 in this text
20O Lord God of hosts, convert us: and shew thy face, and we shall be saved.
no verse 20 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.