Psalms 41
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Unto the end, understanding for the sons of Core.
1Благо ономе који разуме ништега! Господ ће га избавити у зли дан.
2As the hart panteth after the fountains of water; so my soul panteth after thee, O God.
2Господ ће га сачувати и поживеће га; биће блажен на земљи. Нећеш га дати на вољу непријатељима његовим.
3My soul hath thirsted after the strong living God; when shall I come and appear before the face of God?
3Господ ће га укрепити болног на одру. Сасвим мењаш постељу његову у болести његовој.
4My tears have been any bread day and night, whilst it is said to me daily: Where is thy God?
4Ја вичем: Господе! Смилуј се на ме, исцели душу моју, сагреших Ти.
5These things I remembered, and poured out my soul in me: for I shall go over into the place of the wonderful tabernacle, even to the house of God: With the voice of joy and praise; the noise of one feasting.
5Непријатељи моји говоре злобно за мене: „Кад ће умрети, и име његово погинути?”
6Why art thou sad, O my soul? and why dost thou trouble me? Hope in God, for I will still give praise to him: the salvation of my countenance,
6И ако ко дође да ме види, ласка; срце његово слаже у себи неправду, и отишавши казује.
7And my God. My soul is troubled within myself: therefore will I remember thee from the land of Jordan and Hermoniim, from the little hill.
7Шапћу о мени међу собом непријатељи моји, и мисле ми зло:
8Deep calleth on deep, at the noise of thy flood-gates. All thy heights and thy billows have passed over me.
8„Зла ствар дође на њега; легао је, неће више устати.”
9In the daytime the Lord hath commanded his mercy; and a canticle to him in the night. With me is prayer to the God of my life.
9И човек мира мог, у ког се уздах, који јеђаше хлеб мој, подиже на ме пету.
10I will say to God: Thou art my support. Why hast thou forgotten me? and why go I mourning, whilst my enemy afflicteth me?
10Али Ти, Господе, смилуј се на ме, и подигни ме; а ја ћу им вратити.
11Whilst my bones are broken, my enemies who trouble me have reproached me; Whilst they say to me day be day: Where is thy God?
11По томе ћу познати да сам Ти мио, ако се не узрадује непријатељ мој нада мном.
12Why art thou cast down, O my soul? and why dost thou disquiet me? Hope thou in God, for I will still give praise to him: the salvation of my countenance, and my God.
12А мене целог сачувај, и дај ми да стојим пред лицем Твојим довека.
no verse 13 in this text
13Благословен Бог Израиљев од века до века. Амин, амин.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.