Psalms 59
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Unto the end, for them that shall be changed, for the inscription of a title, to David himself, for doctrine,
1Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2When he set fire to Mesopotamia of Syria and Sobal and Joab returned and slew of Edom, in the vale of the saltpits, twelve thousand men.
2Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3O God, thou hast cast us off, and hast destroyed us; thou hast been angry, and hast had mercy on us.
3Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4Thou hast moved the earth, and hast troubled it: heal thou the breaches thereof, for it has been moved.
4Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5Thou hast shewn thy people hard things; thou hast made us drink wine of sorrow.
5Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6Thou hast given a warning to them that fear thee: that they may flee from before the bow: That thy beloved may be delivered.
6Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7Save me with thy right hand, and hear me.
7Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8God hath spoken in his holy place: I will rejoice, and I will divide Sichem; and will mete out the vale of tabernacles.
8Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9Galaad is mine, and Manasses is mine: and Ephraim is the strength of my head. Juda is my king:
9Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10Moab is the pot of my hope. Into Edom will I stretch out my shoe: to me the foreigners are made subject.
10Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11Who will bring me into the strong city? who will lead me into Edom?
11Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12Wilt not thou, O God, who hast cast us off? and wilt not thou, O God, go out with our armies?
12За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13Give us help from trouble: for vain is the salvation of man.
13Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14Through God we shall do mightily: and he shall bring to nothing them that afflict us.
14Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
no verse 15 in this text
15Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
no verse 16 in this text
16А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
no verse 17 in this text
17Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.