Psalmen 59
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ein gülden Kleinod Davids, daß er nicht umkäme, da Saul hinsandte und ließ sein Haus verwahren, daß er ihn tötete. Errette mich, mein Gott, von meinen Feinden und schütze mich vor denen, die sich wider mich setzen.
1Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2Errette mich von den Übeltätern und hilf mir von den Blutgierigen.
2Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3Denn siehe, HERR, sie lauern auf meine Seele; die Starken sammeln sich wider mich ohne meine Schuld und Missetat.
3Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4Sie laufen ohne meine Schuld und bereiten sich. Erwache und begegne mir und siehe drein.
4Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5Du, HERR, Gott Zebaoth, Gott Israels, wache auf und suche heim alle Heiden; sei der keinem gnädig, die so verwegene Übeltäter sind. (Sela.)
5Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6Des Abends heulen sie wiederum wie die Hunde und laufen in der Stadt umher.
6Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7Siehe, sie plaudern miteinander; Schwerter sind in ihren Lippen: “Wer sollte es hören?”
7Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8Aber du, HERR, wirst ihrer lachen und aller Heiden spotten.
8Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9Vor ihrer Macht halte ich mich zu dir; denn Gott ist mein Schutz.
9Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10Gott erzeigt mir reichlich seine Güte; Gott läßt mich meine Lust sehen an meinen Feinden.
10Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11Erwürge sie nicht, daß es mein Volk nicht vergesse; zerstreue sie aber mit deiner Macht, Herr, unser Schild, und stoße sie hinunter!
11Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12Das Wort ihrer Lippen ist eitel Sünde, darum müssen sie gefangen werden in ihrer Hoffart; denn sie reden eitel Fluchen und Lügen.
12За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13Vertilge sie ohne alle Gnade; vertilge sie, daß sie nichts seien und innewerden, daß Gott Herrscher sei in Jakob, in aller Welt. (Sela.)
13Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14Des Abends heulen sie wiederum wie die Hunde und laufen in der Stadt umher.
14Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15Sie laufen hin und her um Speise und murren, wenn sie nicht satt werden.
15Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16Ich aber will von deiner Macht singen und des Morgens rühmen deine Güte; denn du bist mir Schutz und Zuflucht in meiner Not.
16А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17Ich will dir, mein Hort, lobsingen; denn du, Gott, bist mein Schutz und mein gnädiger Gott.
17Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.