Psalmen 144
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ein Psalm Davids. Gelobet sei der HERR, mein Hort, der meine Hände lehrt streiten und meine Fäuste kriegen,
1Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2meine Güte und meine Burg, mein Schutz und mein Erretter, mein Schild, auf den ich traue, der mein Volk unter mich zwingt.
2Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3HERR, was ist der Mensch, daß du dich sein annimmst, und des Menschen Kind, daß du ihn so achtest?
3Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4Ist doch der Mensch gleich wie nichts; seine Zeit fährt dahin wie ein Schatten.
4Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5HERR, neige deine Himmel und fahre herab; rühre die Berge an, daß sie rauchen;
5Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6laß blitzen und zerstreue sie; schieße deine Strahlen und schrecke sie;
6Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7strecke deine Hand aus von der Höhe und erlöse mich und errette mich von großen Wassern, von der Hand der Kinder der Fremde,
7Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8deren Mund redet unnütz, und ihre Werke sind falsch.
8Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9Gott, ich will dir ein neues Lied singen, ich will dir spielen auf dem Psalter von zehn Saiten,
9Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10der du den Königen Sieg gibst und erlöst deinen Knecht David vom mörderischen Schwert des Bösen.
10Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11Erlöse mich auch und errette mich von der Hand der Kinder der Fremde, deren Mund redet unnütz, und ihre Werke sind falsch,
11Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12daß unsere Söhne aufwachsen in ihrer Jugend wie die Pflanzen, und unsere Töchter seien wie die ausgehauenen Erker, womit man Paläste ziert;
12Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13daß unsere Kammern voll seien und herausgeben können einen Vorrat nach dem andern; daß unsere Schafe tragen tausend und zehntausend auf unsern Triften;
13Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14daß unsere Ochsen viel erarbeiten; daß kein Schade, kein Verlust noch Klage auf unsern Gassen sei.
14Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15Wohl dem Volk, dem es also geht! Wohl dem Volk, des Gott der HERR ist!
15Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.