Psalmen 77
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ein Psalm Asaphs für Jeduthun, vorzusingen. Ich schreie mit meiner Stimme zu Gott; zu Gott schreie ich, und er erhört mich.
1Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2In der Zeit der Not suche ich den Herrn; meine Hand ist des Nachts ausgereckt und läßt nicht ab; denn meine Seele will sich nicht trösten lassen.
2У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3Wenn ich betrübt bin, so denke ich an Gott; wenn mein Herz in ängsten ist, so rede ich. (Sela.)
3Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4Meine Augen hältst du, daß sie wachen; ich bin so ohnmächtig, daß ich nicht reden kann.
4Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5Ich denke der alten Zeit, der vorigen Jahre.
5Пребрајам старе дане и године од векова.
6Ich denke des Nachts an mein Saitenspiel und rede mit meinem Herzen; mein Geist muß forschen.
6Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7Wird denn der Herr ewiglich verstoßen und keine Gnade mehr erzeigen?
7„Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8Ist's denn ganz und gar aus mit seiner Güte, und hat die Verheißung ein Ende?
8Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9Hat Gott vergessen, gnädig zu sein, und seine Barmherzigkeit vor Zorn verschlossen? (Sela.)
9Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?”
10Aber doch sprach ich: Ich muß das leiden; die rechte Hand des Höchsten kann alles ändern.
10И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11Darum gedenke ich an die Taten des HERRN; ja, ich gedenke an deine vorigen Wunder
11Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12und rede von allen deinen Werken und sage von deinem Tun.
12Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13Gott, dein Weg ist heilig. Wo ist so ein mächtiger Gott, als du, Gott, bist?
13Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14Du bist der Gott, der Wunder tut; du hast deine Macht bewiesen unter den Völkern.
14Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15Du hast dein Volk erlöst mit Macht, die Kinder Jakobs und Josephs. (Sela.)
15Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16Die Wasser sahen dich, Gott, die Wasser sahen dich und ängsteten sich, und die Tiefen tobten.
16Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17Die dicken Wolken gossen Wasser, die Wolken donnerten, und die Strahlen fuhren daher.
17Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18Es donnerte im Himmel, deine Blitze leuchteten auf dem Erdboden; das Erdreich regte sich und bebte davon.
18Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19Dein Weg war im Meer und dein Pfad in großen Wassern, und man spürte doch deinen Fuß nicht.
19По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20Du führtest dein Volk wie eine Herde Schafe durch Mose und Aaron.
20Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.