Psalms 77
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I cried unto God with my voice, even unto God with my voice; and he gave ear unto me.
1Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2In the day of my trouble I sought the Lord: my sore ran in the night, and ceased not: my soul refused to be comforted.
2У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3I remembered God, and was troubled: I complained, and my spirit was overwhelmed. Selah.
3Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4Thou holdest mine eyes waking: I am so troubled that I cannot speak.
4Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5I have considered the days of old, the years of ancient times.
5Пребрајам старе дане и године од векова.
6I call to remembrance my song in the night: I commune with mine own heart: and my spirit made diligent search.
6Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7Will the Lord cast off for ever? and will he be favourable no more?
7„Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8Is his mercy clean gone for ever? doth his promise fail for evermore?
8Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9Hath God forgotten to be gracious? hath he in anger shut up his tender mercies? Selah.
9Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?”
10And I said, This is my infirmity: but I will remember the years of the right hand of the most High.
10И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11I will remember the works of the LORD : surely I will remember thy wonders of old.
11Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12I will meditate also of all thy work, and talk of thy doings.
12Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13Thy way, O God, is in the sanctuary: who is so great a God as our God?
13Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14Thou art the God that doest wonders: thou hast declared thy strength among the people.
14Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15Thou hast with thine arm redeemed thy people, the sons of Jacob and Joseph. Selah.
15Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16The waters saw thee, O God, the waters saw thee; they were afraid: the depths also were troubled.
16Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17The clouds poured out water: the skies sent out a sound: thine arrows also went abroad.
17Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18The voice of thy thunder was in the heaven: the lightnings lightened the world: the earth trembled and shook.
18Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19Thy way is in the sea, and thy path in the great waters, and thy footsteps are not known.
19По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20Thou leddest thy people like a flock by the hand of Moses and Aaron.
20Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.