Psalms 139
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1O LORD , thou hast searched me, and known me .
1Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2Thou knowest my downsitting and mine uprising, thou understandest my thought afar off.
2Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3Thou compassest my path and my lying down, and art acquainted with all my ways.
3Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4For there is not a word in my tongue, but , lo, O LORD , thou knowest it altogether.
4Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5Thou hast beset me behind and before, and laid thine hand upon me.
5Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6Such knowledge is too wonderful for me; it is high, I cannot attain unto it.
6Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7Whither shall I go from thy spirit? or whither shall I flee from thy presence?
7Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8If I ascend up into heaven, thou art there: if I make my bed in hell, behold, thou art there .
8Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.
9If I take the wings of the morning, and dwell in the uttermost parts of the sea;
9Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10Even there shall thy hand lead me, and thy right hand shall hold me.
10И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11If I say, Surely the darkness shall cover me; even the night shall be light about me.
11Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12Yea, the darkness hideth not from thee; but the night shineth as the day: the darkness and the light are both alike to thee .
12Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13For thou hast possessed my reins: thou hast covered me in my mother’s womb.
13Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14I will praise thee; for I am fearfully and wonderfully made: marvellous are thy works; and that my soul knoweth right well.
14Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15My substance was not hid from thee, when I was made in secret, and curiously wrought in the lowest parts of the earth.
15Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16Thine eyes did see my substance, yet being unperfect; and in thy book all my members were written, which in continuance were fashioned, when as yet there was none of them.
16Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17How precious also are thy thoughts unto me, O God! how great is the sum of them!
17Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18If I should count them, they are more in number than the sand: when I awake, I am still with thee.
18Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19Surely thou wilt slay the wicked, O God: depart from me therefore, ye bloody men.
19Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20For they speak against thee wickedly, and thine enemies take thy name in vain.
20Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21Do not I hate them, O LORD , that hate thee? and am not I grieved with those that rise up against thee?
21Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22I hate them with perfect hatred: I count them mine enemies.
22Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23Search me, O God, and know my heart: try me, and know my thoughts:
23Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24And see if there be any wicked way in me, and lead me in the way everlasting.
24И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.