Psalmen 139
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Voor muziekbegeleiding. Een psalm van David. Jahweh, Gij doorschouwt mij volmaakt, Gij zijt het, die mij doorgrondt;
1Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2Gij kent mijn zitten en staan, En verstaat mijn gedachten van verre.
2Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3Gij meet mijn lopen en liggen, Zijt met al mijn wegen vertrouwd;
3Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4Ja, er komt geen woord op mijn tong, Of Gij kent het nauwkeurig, o Jahweh!
4Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5Gij omsluit mij van achter en voren, En houdt mij geheel in uw hand.
5Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6Te wonderlijk is mij uw weten, Te hoog: ik kan het niet vatten.
6Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7Waar zou ik ooit uw geest ontlopen, Uw aanschijn kunnen ontvluchten?
7Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8Stijg ik ten hemel: Gij zijt er; Daal ik in het dodenrijk af: Gij zijt er!
8Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.
9Sla ik de wieken als het morgenrood uit, En laat ik mij neer aan de grenzen der zee:
9Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10Ook daar nog leidt mij uw hand, En houdt uw rechter mij vast.
10И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11Al zeg ik: Ha, de duisternis zal mij bedekken, De nacht mij verschuilen:
11Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12Dan maakt duisternis zelfs het niet donker voor U, Straalt de nacht als de dag, het donker als licht!
12Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13Want Gij hebt mijn nieren geschapen, Mij in de schoot van mijn moeder gevormd:
13Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14Ik dank U voor het ontzaglijk wonder van mijn ontstaan, En voor uw heerlijke werken.
14Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15Gij hebt ook mijn ziel zorgvuldig gekend, En mijn gebeente bleef voor U niet verborgen, Toen ik in dat geheimvolle oord werd geschapen, Kunstig bewerkt in de diepten der aarde.
15Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16Uw ogen hebben mijn vormeloze leden aanschouwd, In uw boek stonden ze allen beschreven: Ook de dagen, waarop ze werden gemaakt, Voordat er nog één van bestond.
16Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17Maar hoe ondoorgrondelijk zijn ùw gedachten voor mij, Hoe overweldigend is haar getal, o mijn God;
17Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18Ga ik ze tellen, ze zijn talrijker nog dan het zand, En als ik ontwaak, is mijn geest met U bezig!
18Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19Dood dan de bozen, o God, En laat de bloeddorstigen ver van mij blijven:
19Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20Die zich tegen uw plannen verzetten, En uw raadsbesluiten willen verijdelen.
20Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21Zou ik niet haten, die U haten, o Jahweh, Niet walgen van wie tegen U opstaan?
21Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22Ik haat ze zo fel, als ik haten kan, Mijn eigen vijanden zullen ze zijn!
22Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23Beproef mij, o God, en doorgrond mijn hart, Toets mij, en ken mijn gedachten:
23Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24Zie, of ik op de weg der ongerechtigheid ben; Breng mij dan terug op het eeuwige pad!
24И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.