Psalmen 55
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Voor muziekbegeleiding; met harpen. Een leerdicht van David. Hoor toch, o God, naar mijn bidden, En wend U niet af van mijn smeken;
1Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
2Luister naar mij, en schenk mij verhoring: Van ellende loop ik radeloos rond.
2Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
3Ik sidder voor het geschreeuw van den vijand, En het gehuil van den boze; Want ze storten rampen over mij uit, En bestoken mij grimmig.
3Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
4Mijn hart krimpt in mijn boezem, En doodsangst bekruipt mij;
4Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
5Vrees en ontzetting houden mij beklemd, En de schrik grijpt mij aan.
5Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
6Ik dacht: Had ik maar vleugels als een duif, Dan vloog ik heen, om een wijkplaats te vinden;
6И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
7Ver, ver weg zou ik vluchten, En een rustoord zoeken in de woestijn.
7Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
8Ik zou mij haastig in veiligheid stellen Voor de razende storm,
8Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
9Voor de wervelstorm, Heer, En voor de stortvloed van hun tongen. Want ik zie geweld ontketend, En de strijd tegen de stad;
9Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
10Dag en nacht trekken ze om haar heen, Over haar wallen. Daarbinnen heerst onrecht en knevelarij,
10Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
11En de misdaad troont in haar midden; En van haar pleinen wijkt Geweld noch bedrog.
11Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
12En was het een vijand, die mij beschimpte, Ik zou het verdragen; Of een van mijn haters, die mij hoonde, Ik zou mij verschuilen.
12Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
13Maar gij, een man van mijn stam, Mijn vriend en mijn makker,
13Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
14Met wien ik vertrouwelijk omging, Eendrachtig leefde in Gods huis!
14С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
15Moge de dood ze verrassen, Zodat ze levend in het dodenrijk dalen! Want boosheid heerst in hun woning, En slechtheid in hun gemoed.
15Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима.
16Maar ìk roep tot God, En Jahweh komt mij te hulp.
16Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
17‘s Avonds, ‘s morgens en ‘s middags klaag ik en zucht ik, En Hij hoort naar mijn smeken.
17Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
18Hij zal mij vrede schenken, mij van mijn belagers bevrijden, Al staan ze nog zo talrijk tegen mij op.
18Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
19God verhoort mij: Hij zal ze vernederen, Hij, die van eeuwigheid op zijn troon is gezeten. Want ze zijn onverbeterlijk, En vrezen God niet;
19Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
20Ze slaan de hand aan hun vrienden, En schenden hun trouw.
20Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
21Hun mond is gladder dan boter, Maar vijandig hun hart; Hun woorden zijn zachter dan olie, Maar steken als dolken.
21Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
22Werp daarom uw kommer op Jahweh, Hij zal voor u zorgen; En nooit zal Hij dulden, Dat de rechtvaardige wankelt.
22Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
23Maar stort in het diepst van het graf, o mijn God, Die mannen van bloed en bedrog; Laat ze de helft van hun dagen niet zien, Doch laat mìj op U blijven hopen!
23Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.