Psalmen 109
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Voor muziekbegeleiding. Een psalm van David. Mijn God, tot wien mijn loflied klinkt, Zwijg toch niet stil!
1Боже, славо моја, немој ћутати,
2Want men zet een mond vol boosheid en bedrog tegen mij op, En belastert mij met leugentongen;
2Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3Men bestookt mij met woorden van haat, En bestrijdt mij zonder enige grond;
3Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4Men belaagt mij tot loon voor mijn liefde, En tot loon voor mijn bidden;
4За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5Men vergeldt mij kwaad voor goed, En haat voor mijn liefde.
5Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6Stel een gewetenloos rechter over hem aan, En aan zijn rechterhand trede een valse aanklager op;
6Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7Voor het gerecht worde hij schuldig bevonden, En smeke hij tevergeefs om genade.
7Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8Mogen zijn dagen maar kort zijn, En zijn ambt aan een ander vervallen.
8Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9Zijn kinderen mogen wezen, Zijn vrouw een weduwe worden;
9Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10Mogen zijn zonen als bedelaars zwerven, Zelfs uit hun krotten worden verjaagd.
10Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11De woekeraar legge beslag op heel zijn bezit, En vreemden mogen met zijn verdiensten gaan strijken.
11Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12Laat niemand zich zijner ontfermen, Niemand zich over zijn wezen erbarmen;
12Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13Laat zijn kroost ten ondergang worden gedoemd, Zijn naam al verdwijnen in het eerste geslacht.
13Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14Moge Jahweh de misdaad zijner vaderen gedenken, En de schuld van zijn moeder nooit worden gedelgd;
14Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15Jahweh houde ze altijd voor ogen, Zodat zelfs hun aandenken van de aarde verdwijnt.
15Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16Want hij dacht er niet aan, barmhartig te zijn, Maar vervolgde den ellendige, arme en bedroefde ten dode.
16Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17Hij hield van vervloeking: die treffe hem dan; Geen zegen wilde hij spreken: die blijve hem verre!
17Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18De vloek trok hij aan als een kleed: Die dringe hem als water in het lijf, als olie in zijn gebeente;
18Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19Die worde de mantel, waarin hij zich hult, De gordel, die hij altijd moet dragen.
19Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20Zó moge Jahweh mijn haters vergelden, En die laag van mij lasteren!
20Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21Maar treed Gìj voor mij op, o Jahweh, mijn Heer, En red mij omwille van uw Naam naar de rijkdom uwer genade!
21А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22Want ik ben arm en ellendig, En mijn hart krimpt ineen in mijn borst;
22Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23Ik zink weg als een verdwijnende schaduw, Word voortgejaagd als een sprinkhanenzwerm;
23Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24Van het vasten knikken mijn knieën, En mijn vermagerd lichaam schrompelt ineen.
24Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25Zó ben ik hun een bespotting geworden; Die mij zien, schudden meewarig het hoofd.
25Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26Help mij, Jahweh, mijn God, En red mij naar uw genade;
26Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27Opdat men erkenne, dat het uw hand is, Jahweh: dat Gij het volbracht!
27Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28Laat hèn dan maar vloeken, als Gìj mij wilt zegenen; Mijn vijand zich schamen, maar uw knecht zich verheugen;
28Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29Mogen mijn tegenstanders met smaad worden bekleed, En zich in hun schande hullen als in een mantel!
29Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30Dan zal ik Jahweh juichend danken, En voor een talloze schare Hem prijzen;
30Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31Omdat Hij aan de rechterhand van den ongelukkige staat, Om hem te redden, van die hem verdoemen!
31Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.