Psalmen 83
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Een lied; een psalm van Asaf. O God, houd U niet stil, Niet rustig en werkeloos, o God!
1Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2Want zie, uw vijanden razen, En uw haters steken hun hoofden omhoog.
2Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3Ze smeden listige plannen tegen uw volk, En spannen tegen uw beschermelingen samen:
3По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4“Komt, laat ons ze uitroeien uit de rij van de volken, Zodat men zelfs Israëls naam niet meer noemt!”
4Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5Ja, eensgezind hebben ze samengezworen, En een verbond gesloten tegen U:
5Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6De tenten van Edom en van de Jisjmaëlieten, Van Moab en de zonen van Hagar.
6Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7En Gebal, Ammon en Amalek, Filistea met de bewoners van Tyrus,
7Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8Zelfs Assjoer sluit zich bij hen aan, En leent zijn arm aan de zonen van Lot.
8И Асур удруже се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9Doe met hen als met Midjan, Als met Sisera en Jabin bij de beek Kisjon,
9Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10Die bij En-Dor werden vernietigd, En tot mest voor het veld zijn gemaakt.
10Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11Zet het hun vorsten betaald als Oreb en Zeëb, Als Zébach en Salmoenna,
11Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12Met al hun groten, die zeggen: Laat ons het land van God gaan bezetten!
12Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13Maak ze aan dwarrelende blaren gelijk, o mijn God, En aan kaf voor de wind!
13Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14En zoals het vuur de bossen verteert, De vlammen de bergen verzengen:
14Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15Zo moogt Gij hen met uw stormwind vervolgen, In verwarring brengen door uw orkaan!
15Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16Bedek met smaad hun gelaat, Opdat ze uw Naam mogen eren, o Jahweh;
16Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17Laat ze beschaamd staan en verbijsterd voor eeuwig, En in schande vergaan!
17Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18Dan zullen zij weten, dat “Jahweh” uw Naam is; Dat Gij de Allerhoogste zijt op heel de aarde, Gij alleen!
18И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.