Psalmen 38
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Van David; bij het herinneringsoffer. Jahweh, tuchtig mij niet in uw toorn, Kastijd mij niet in uw gramschap:
1Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2Want uw pijlen hebben mij getroffen, Uw hand drukt zwaar op mij neer.
2Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3Er is geen gezonde plek aan mijn vlees om uw toorn, Niets gaafs aan mijn gebeente om mijn zonden;
3Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4Want mijn misdaden stapelen zich op mijn hoofd, En drukken mij neer als een loodzware last.
4Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5Mijn wonden stinken en dragen Om mijn verdwazing;
5Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6Ik ga gebukt en geknakt, Loop heel de dag maar treurend rond.
6Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7Mijn lenden zijn aan alle kanten ontstoken, Geen gezonde plek aan mijn vlees;
7Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8Ik ben uitgeput en gebroken, En snik het uit door het gekerm van mijn hart.
8Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9Heer, al mijn jammeren is U bekend, Mijn zuchten voor U niet verborgen;
9Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10Wild bonst mijn hart, de kracht ontzinkt mij, Zelfs het licht van mijn ogen is heen.
10Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11Mijn vrienden en makkers keren zich af om mijn plagen, En mijn verwanten staan op een afstand te spotten;
11Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12Die mijn leven belagen en mijn ongeluk zoeken, Bespreken mijn val, en belasteren mij de hele dag.
12Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13Maar ik ben als een dove, die het niet hoort, Als een stomme, die zijn mond niet opent,
13А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14Als een man, die niet luistert, En wiens mond geen antwoord meer weet.
14Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15Neen, Jahweh, ik verlaat mij op U: Antwoord Gij, mijn Heer en mijn God;
15Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16Want ik vrees, dat men zich vrolijk over mij maakt, Een grote mond tegen mij zet, nu mijn voeten wankelen.
16Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17Ja, ieder ogenblik dreig ik te vallen, Mijn ellende staat mij steeds voor de geest;
17Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18Want ik moet wel mijn misdaad bekennen, En bekommerd zijn over mijn schuld.
18Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19En machtig zijn ook, die zonder reden mijn vijanden zijn, Talrijk, die mij onverdiend haten,
19Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20Die goed vergelden met kwaad, Mij ondanks mijn beste bedoeling bestrijden.
20Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21Jahweh, verlaat mij dus niet; Mijn God, blijf niet verre van mij!
21Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22Kom mij spoedig te hulp, Mijn Heer en mijn Heil!
22Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.