Psalmen 103
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Van David. Loof Jahweh, mijn ziel, Heel mijn binnenste zijn heilige Naam;
1Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име Његово.
2Loof Jahweh, mijn ziel, En vergeet zijn talloze weldaden niet!
2Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједно добро што ти је учинио.
3Hij is het, die al uw zonden vergeeft, En al uw zwakheid geneest;
3Он ти прашта све грехе и исцељује све болести твоје;
4Die uw leven behoedt voor het graf, U kroont met genade en ontferming;
4Избавља од гроба живот твој, венчава те добротом и милошћу;
5Die al uw verlangens bevredigt, En als een adelaar uw jeugd verjongt!
5Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.
6Jahweh oefent gerechtigheid uit, Schaft recht aan alle verdrukten:
6Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.
7Hij toonde Moses zijn wegen, Aan de kinderen van Israël zijn machtige werken!
7Показа путеве своје Мојсију, синовима Израиљевим дела своја.
8Maar Jahweh is ook barmhartig en genadig, Lankmoedig en rijk aan ontferming:
8Милостив је и добар Господ, спор на гнев и веома благ.
9Hij toornt niet voor immer, En wrokt niet voor eeuwig;
9Не гневи се једнако, нити се довека срди.
10Hij vergeldt ons niet naar onze zonden, En straft ons niet naar onze schuld.
10Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.
11Neen, zo hoog als de hemel Zich boven de aarde verheft, Zo groot is zijn goedheid Voor hen, die Hem vrezen!
11Него колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који Га се боје.
12Zo ver het oosten staat van het westen, Werpt Hij onze schuld van Zich af;
12Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.
13Zoals een vader zich over zijn kinderen ontfermt, Ontfermt Zich Jahweh over hen, die Hem vrezen:
13Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје.
14Want Hij kent onze aard, En bedenkt, dat wij stof zijn.
14Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.
15Als het gras zijn de dagen der mensen, Ze bloeien als een bloem op het veld:
15Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.
16Waait er een wind overheen, ze is weg, En men weet niet meer, waar ze stond.
16Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово.
17Maar van eeuwigheid is de goedheid van Jahweh, En tot in eeuwigheid blijft zij bestaan; Zijn barmhartigheid is voor hen, die Hem vrezen, En voor de kinderen van hun zonen:
17Али милост Господња остаје од века и довека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова,
18Voor hen, die zijn Verbond onderhouden, Zijn geboden gedenken en ze volbrengen.
18Који држе завет Његов, и памте заповести Његове, да их извршују.
19In de hemel heeft Jahweh zijn troon opgeslagen, En zijn koningschap beheerst het heelal;
19Господ на небесима постави престо свој, и царство Његово свим влада.
20Jahweh’s engelen zingen Hem glorie, De sterke helden, die zijn geboden volbrengen, Die gehoorzamen aan zijn bevelen!
20Благосиљајте Господа анђели Његови, који сте силни крепошћу извршујете реч Његову слушајући глас речи Његове.
21Looft Jahweh dan, al zijn legerscharen, Zijn dienaars, die zijn wil volbrengt;
21Благосиљајте Господа све војске Његове, слуге Његове, које творите вољу Његову.
22Looft Jahweh, al zijn werken, In iedere plaats van zijn rijk; Loof Jahweh, mijn ziel!
22Благосиљајте Господа сва дела Његова, по свим местима владе Његове! Благосиљај, душо моја Господа!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.