Psalmen 59
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Voor muziekbegeleiding; “Verderf niet.” Een puntdicht van David, toen Saül het huis liet bewaken, om hem te doden. Red mij van mijn vijanden, o mijn God, Bescherm mij tegen mijn verdrukkers;
1Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2Bevrijd mij van de woestelingen, Verlos mij van de bloeddorstigen.
2Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3Want zie, ze belagen mijn leven, En geweldenaars grijpen mij aan;
3Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4O Jahweh, ofschoon ik niets kwaads of verkeerds heb gedaan, En geen schuld er aan heb, lopen zij uit en wachten mij op. Sta op! Snel mij te hulp en zie toe,
4Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5Jahweh der heirscharen, Israëls God! Ontwaak, om al die trotsaards te straffen, Spaar geen van die valse verraders!
5Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6Iedere avond komen ze terug. En lopen de stad rond, jankend als honden.
6Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7Zie, ze kwijlen smaad uit hun mond, En het ligt op hun lippen: “Wie wil er wat horen!”
7Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8Maar Jahweh, Gij lacht ze uit, En drijft met al die trotsaards de spot!
8Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9Mijn Sterkte, aan U klamp ik mij vast, Want Gij zijt mijn toevlucht, o God!
9Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10Mijn God, uw goedheid trede mij tegen, En doe mij op mijn vijanden neerzien, o God.
10Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11Neen, spaar ze niet, opdat ze mijn volk niet verleiden; Maar doe ze vallen, en stort ze neer door uw kracht.
11Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12Vergeld hun, o Heer, het kwaad van hun mond En het woord hunner lippen; Laat ze in hun eigen trots zich verstrikken, Om de vloeken en leugens, die ze hebben gesproken.
12За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13Maak een eind aan hun woede, Maak een eind aan hun trots, Opdat ze erkennen, dat God heerst in Jakob Tot aan de grenzen der aarde.
13Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14Laat ze terugkomen, iedere avond opnieuw, En door de stad lopen, jankend als honden,
14Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15Rondzwervend, om vreten te zoeken, En blaffen, wanneer ze niet vol zijn.
15Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16Maar ìk zal uw almacht bezingen, Elke morgen uw goedertierenheid prijzen; Want Gij zijt mijn schuts, Mijn toevlucht in tijden van nood.
16А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17Mijn Sterkte, U wil ik loven; Want Gij zijt mijn toevlucht, o God, mijn genadige God!
17Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.