Psalmen 137
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Aan Babels stromen zaten wij schreiend Bij de gedachte aan Sion;
1На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
2En aan de wilgen, die daar stonden, Hingen wij onze harpen op.
2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
3Ja, daar durfden onze rovers Ons nog liederen vragen; En onze beulen: “Zingt ons vrolijke wijsjes Uit de zangen van Sion!”
3Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: „Певајте нам песму сионску.”
4Ach, hoe zouden wij Jahweh’s liederen zingen Op vreemde bodem!
4Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
5Jerusalem, zo ik u zou vergeten, Ik vergat mijn rechterhand nog eer;
5Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
6Mijn tong mag aan mijn gehemelte kleven, Zo ik u niet gedenk: Zo ik niet meer van Jerusalem houd, Dan van het toppunt van vreugde.
6Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
7Jahweh, reken de zonen van Edom De dag van Jerusalem toe; Die riepen: Smijt ze neer, smijt ze neer; Neer met haar op de grond!
7Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
8En gij, dochter van Babel, moordenares: Heil hem, die u vergeldt wat gij ons hebt gedaan;
8Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
9Heil hem, die uw kinderen grijpt, En tegen de rots te pletter slaat!
9Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.