Psalmen 17
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Gebed van David. Jahweh, hoor naar de stem van het recht, Luister naar mijn smeken; Verhoor mijn gebed, Van eerlijke lippen gevloeid.
1Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2Van uw aanschijn gaat mijn oordeel uit, Uw ogen zien scherp;
2Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3Gij peilt mijn hart, doorzoekt het des nachts, Beproeft mij: maar iets verkeerds vindt Gij niet.
3Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4Ik overtrad uw gebod niet, zoals de mensen dat doen, Maar volbracht het bevel uwer lippen;
4Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5Op het pad uwer wetten heb ik mijn schreden gezet, Mijn voet heeft nooit op uw wegen gewankeld.
5Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6Nu roep ik tot U; want Gij zult mij verhoren, o God; Luister naar mij, en hoor naar mijn smeken!
6Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7Doe wonderen van goedheid, o Redder van die op U hopen, En die op uw rechterhand steunen.
7Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8Behoed mij als de appel van uw oog, Verberg mij in de schaduw uwer vleugelen:
8Чувај ме као зеницу ока; сеном крила својих заклони ме
9Voor de bozen, die mij bespringen, Voor mijn vijanden, die mij woedend omringen.
9Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10Ze hebben hun hart met vet afgesloten, En blijven zwetsen met hun mond;
10Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11Ze omsingelen mij, waar ik ook ga, Loerend, om mij ter aarde te werpen.
11Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12Ze zijn als een leeuw, die hunkert naar buit, Als een leeuwenwelp, dat in hinderlaag ligt.
12Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13Op, Jahweh, hem tegemoet, stort hem neer, En red mijn ziel van den boze!
13Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14Uw zwaard moge ze doden, Jahweh, uw hand ze van de aarde verdelgen! Dit zij hun deel in het leven; En hebt Gij nog meer, vul er hun buik mee; Laat hun zonen er zich aan vergasten, En de rest aan hun kinderen vermaken.
14Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15Maar laat mij door mijn gerechtigheid uw aanschijn aanschouwen, Mij aan uw glorie verzadigen na het ontwaken!
15А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.