Psalmaro 17
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Aŭskultu, ho Eternulo, la justulon, atentu mian krion, Donu orelon al mia preĝo el ne malsincera buŝo.
1Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2De Vi venos mia juĝo; Viaj okuloj rigardos la veremecon.
2Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3Vi esploras mian koron, ekzamenas ĝin en la nokto; Vi elprovas min, Kaj Vi trovas nenion, kion mi intencus, Sed kio ne volus eliri el mia buŝo.
3Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4Pri homaj faroj, konforme al la vortoj el Via buŝo, Mi gardis min de vojoj kontraŭleĝaj.
4Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5Miaj paŝoj tuj sekvas en Viaj postesignoj, miaj piedoj ne ŝanceliĝas.
5Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6Mi vokas al Vi, ĉar Vi respondos al mi, ho Dio; Klinu al mi Vian orelon kaj aŭdu mian parolon.
6Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7Montru Vian mirindan favorkorecon, Vi, kiu per Via dekstra mano helpas la fidantojn kontraŭ la atakantoj.
7Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8Gardu min kiel la pupilon de la okulo, Per la ombro de Viaj flugiloj kaŝu min
8Чувај ме као зеницу ока; сеном крила својих заклони ме
9De la malbonuloj, kiuj atakas min, De miaj malamikoj, kiuj ĉirkaŭe insidas kontraŭ mia animo.
9Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10Sian koron ili fermis, Per sia buŝo ili parolas fiere.
10Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11Kien ni iras, ili nin ĉirkaŭas; Siajn okulojn ili direktas, por ĵeti nin sur la teron.
11Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12Li similas leonon, kiu avidas akiron, Kaj leonidon, kiu sidas en kaŝita loko.
12Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13Leviĝu, ho Eternulo, antaŭvenu kaj renversu lin; Savu mian animon kontraŭ la malbonulo per Via glavo,
13Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14Kontraŭ la homoj, ho Eternulo, per Via mano, Kontraŭ la homoj de ĉi tiu mondo, kiuj havas sian parton en la nuna vivo, Kaj kies ventron Vi plenigis per Viaj trezoroj, Ke iliaj filoj estos sataj kaj ili lasos restaĵon por siaj infanoj.
14Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15Kaj mi en pieco rigardos Vian vizaĝon; Vekiĝante, mi satiĝos per Via bildo.
15А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.