Psalmaro 137
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Apud la riveroj de Babel Ni sidis kaj ploris, Rememorante Cionon.
1На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
2Sur la salikoj tie Ni pendigis niajn harpojn.
2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
3Ĉar tie niaj kaptintoj postulis de ni kantojn, Kaj niaj mokantoj ĝojon, dirante: Kantu al ni el la kantoj de Cion.
3Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: „Певајте нам песму сионску.”
4Kiel ni kantos sur fremda tero La kanton de la Eternulo?
4Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
5Se mi forgesos vin, ho Jerusalem, Tiam forgesiĝu mia dekstra mano;
5Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
6Algluiĝu mia lango al mia palato, Se mi vin ne memoros, Se mi ne levos Jerusalemon en la supron de miaj ĝojoj.
6Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
7Rememorigu, ho Eternulo, al la filoj de Edom La tagon de Jerusalem, kiam ili diris: Detruu, detruu ĝis ĝia fundamento.
7Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
8Ho ruinigema filino de Babel! Bone estos al tiu, Kiu repagos al vi por la faro, kiun vi faris al ni.
8Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
9Bone estos al tiu, Kiu prenos kaj frakasos viajn infanetojn sur ŝtono.
9Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.