Psalmaro 10

Londona Biblio (Esperanto, 1910)

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Kial, ho Eternulo, Vi staras malproksime? Kial Vi kaŝas Vin en la tempo de la mizero?

1Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

2Pro la malhumileco de malbonulo suferas malriĉulo; Ili kaptiĝu per la artifikoj, kiujn ili elpensis.

2С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

3Ĉar malbonulo fanfaronas pri la kapricoj de sia animo; Rabanto forlasas, malŝatas la Eternulon.

3Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

4Malpiulo en sia malhumileco ne esploras; En ĉiuj liaj pensoj Dio ne ekzistas.

4Безбожник у обести својој не мари за Господа: „Он не види”. Нема Бога у мислима његовим.

5Li ĉiam iras forte laŭ siaj vojoj; Viaj juĝoj estas tro alte super li; Ĉiujn siajn malamikojn li forspitas.

5Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

6Li diris en sia koro: Mi ne ŝanceliĝos, De generacio al generacio neniam estos al mi malbone.

6У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

7Lia buŝo estas plena de malbenado, trompo, kaj malico; Sub lia lango estas suferigo kaj malvero.

7Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

8Inside li sidas en la vilaĝoj; Kaŝe li mortigas senkulpulon; Liaj okuloj spionas malriĉulon.

8Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

9Li sidas inside en kaŝita loko, kiel leono en la kaverno; Li insidas, por kapti malriĉulon; Kaj li kaptas malriĉulon, tirante lin en sian reton.

9Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

10Li insidas, alpremiĝas, Kaj la malriĉulo falas en liajn fortajn ungegojn.

10Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

11Li diras en sia koro: Dio forgesis, Li kovras Sian vizaĝon, Li neniam vidos.

11Каже у срцу свом: „Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад.”

12Leviĝu, ho Eternulo; ho Dio, levu Vian manon; Ne forgesu mizerulojn.

12Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

13Por kio malpiulo malŝatas Dion, Kaj diras en sia koro, ke Vi ne postulos respondon?

13Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

14Vi vidas ja, ĉar mizerojn kaj suferojn Vi rigardas, por redoni laŭ Via forto. Al Vi fordonas sin malriĉulo; Por orfo Vi estas helpanto.

14Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

15Rompu la brakon de malpiulo kaj malbonulo, Por ke eĉ serĉante lian malbonon, oni ĝin ne trovu.

15Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

16La Eternulo estas Reĝo por eterne kaj ĉiam, Pereis la idolistoj de Lia tero.

16Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

17Deziron de humiluloj Vi aŭdas, ho Eternulo; Vi fortigas ilian koron, Vi atentigas Vian orelon,

17Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

18Por doni juĝon al orfo kaj premato, Por ke oni ĉesu peli homon de la tero.

18Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.