Psaumes 10
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pourquoi, ô Éternel! Te tiens-tu éloigné? Pourquoi te caches-tu au temps de la détresse?
1Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
2Le méchant dans son orgueil poursuit les malheureux, Ils sont victimes des trames qu’il a conçues.
2С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3Car le méchant se glorifie de sa convoitise, Et le ravisseur outrage, méprise l’Éternel.
3Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
4Le méchant dit avec arrogance: Il ne punit pas! Il n’y a point de Dieu! Voilà toutes ses pensées.
4Безбожник у обести својој не мари за Господа: „Он не види”. Нема Бога у мислима његовим.
5Ses voies réussissent en tout temps; Tes jugements sont trop élevés pour l’atteindre, Il souffle contre tous ses adversaires.
5Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
6Il dit en son cœur: Je ne chancelle pas, Je suis pour toujours à l’abri du malheur!
6У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
7Sa bouche est pleine de malédictions, de tromperies et de fraudes; Il y a sous sa langue de la malice et de l’iniquité.
7Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
8Il se tient en embuscade près des villages, Il assassine l’innocent dans des lieux écartés; Ses yeux épient le malheureux.
8Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
9Il est aux aguets dans sa retraite, comme le lion dans sa tanière, Il est aux aguets pour surprendre le malheureux; Il le surprend et l’attire dans son filet.
9Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10Il se courbe, il se baisse, Et les misérables tombent dans ses griffes.
10Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
11Il dit en son cœur: Dieu oublie! Il cache sa face, il ne regarde jamais!
11Каже у срцу свом: „Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад.”
12Lève-toi, Éternel! Ô Dieu, lève ta main! N’oublie pas les malheureux!
12Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
13Pourquoi le méchant méprise-t-il Dieu? Pourquoi dit-il en son cœur: Tu ne punis pas?
13Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14Tu regardes cependant, car tu vois la peine et la souffrance, Pour prendre en main leur cause; C’est à toi que s’abandonne le malheureux, C’est toi qui viens en aide à l’orphelin.
14Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
15Brise le bras du méchant, Punis ses iniquités, et qu’il disparaisse à tes yeux!
15Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
16L’Éternel est roi à toujours et à perpétuité; Les nations sont exterminées de son pays.
16Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
17Tu entends les vœux de ceux qui souffrent, ô Éternel! Tu affermis leur cœur; tu prêtes l’oreille
17Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
18Pour rendre justice à l’orphelin et à l’opprimé, Afin que l’homme tiré de la terre cesse d’inspirer l’effroi.
18Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.