Žalmy 10

Kralice Bible (1613)

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Proč, ó Hospodine, stojíš zdaleka, a skrýváš se v čas ssoužení?

1Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

2Z pychu bezbožník protivenství činí chudému. Ó by jati byli v zlých radách, kteréž vymýšlejí.

2С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

3Neboť se honosí bezbožník v líbostech života svého, a lakomý sobě pochlebuje, a Hospodina popouzí.

3Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

4Bezbožník pro pýchu, kterouž na sobě prokazuje, nedbá na nic; všecka myšlení jeho jsou, že není Boha.

4Безбожник у обести својој не мари за Господа: „Он не види”. Нема Бога у мислима његовим.

5Dobře mu se daří na cestách jeho všelikého času, soudové tvoji vzdáleni jsou od něho, i na všecky nepřátely své fouká,

5Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

6Říkaje v srdci svém: Nepohnuť se od národu až do pronárodu, nebo nebojím se zlého.

6У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

7Ústa jeho plná jsou zlořečenství, i chytrosti a lsti; pod jazykem jeho trápení a starost.

7Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

8Sedí v zálohách ve vsech a v skrýších, aby zamordoval nevinného; očima svýma po chudém špehuje.

8Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

9Èíhá v skrytě jako lev v jeskyni své, číhá, aby pochytil chudého, uchvacujeť jej, a táhne pod sítku svou.

9Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

10Připadá a stuluje se, dokudž by nevpadlo v silné pazoury jeho shromáždění chudých.

10Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

11Říká v srdci svém: Zapomenulť jest Bůh silný, skryl tvář svou, nepohledíť na věky.

11Каже у срцу свом: „Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад.”

12Povstaniž, Hospodine Bože silný, vznes ruku svou, nezapomínejž se nad chudými.

12Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

13Proč má bezbožník Boha popouzeti, říkaje v srdci svém, že toho vyhledávati nebudeš?

13Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

14Díváš se do času, nebo ty nátisk a bolest spatřuješ, abys jim odplatil rukou svou; na tebeť se spouští chudý, sirotku ty jsi spomocník.

14Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

15Potři rámě bezbožného, a vyhledej nepravosti zlostného, tak aby neostál.

15Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

16Hospodin jest králem věčných věků, národové z země své hynou.

16Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

17Žádost ponížených vyslýcháš, Hospodine, utvrzuješ srdce jejich, ucha svého k nim nakloňuješ,

17Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

18Abys soud činil sirotku a ssouženému, tak aby jich nessužoval více člověk bídný a zemský.

18Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.