Psaumes 90
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Prière de Moïse, homme de Dieu. Seigneur! Tu as été pour nous un refuge, De génération en génération.
1Господе! Ти си нам уточиште од колена до колена.
2Avant que les montagnes fussent nées, Et que tu eusses créé la terre et le monde, D’éternité en éternité tu es Dieu.
2Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3Tu fais rentrer les hommes dans la poussière, Et tu dis: Fils de l’homme, retournez!
3Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4Car mille ans sont, à tes yeux, Comme le jour d’hier, quand il n’est plus, Et comme une veille de la nuit.
4Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5Tu les emportes, semblables à un songe, Qui, le matin, passe comme l’herbe:
5Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6Elle fleurit le matin, et elle passe, On la coupe le soir, et elle sèche.
6Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7Nous sommes consumés par ta colère, Et ta fureur nous épouvante.
7Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8Tu mets devant toi nos iniquités, Et à la lumière de ta face nos fautes cachées.
8Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9Tous nos jours disparaissent par ton courroux; Nous voyons nos années s’évanouir comme un son.
9Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10Les jours de nos années s’élèvent à soixante-dix ans, Et, pour les plus robustes, à quatre-vingts ans; Et l’orgueil qu’ils en tirent n’est que peine et misère, Car il passe vite, et nous nous envolons.
10Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11Qui prend garde à la force de ta colère, Et à ton courroux, selon la crainte qui t’est due?
11Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12Enseigne-nous à bien compter nos jours, Afin que nous appliquions notre cœur à la sagesse.
12Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13Reviens, Éternel! Jusques à quand?… Aie pitié de tes serviteurs!
13Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14Rassasie-nous chaque matin de ta bonté, Et nous serons toute notre vie dans la joie et l’allégresse.
14Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15Réjouis-nous autant de jours que tu nous as humiliés, Autant d’années que nous avons vu le malheur.
15Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16Que ton œuvre se manifeste à tes serviteurs, Et ta gloire sur leurs enfants!
16Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17Que la grâce de l’Éternel, notre Dieu, soit sur nous! Affermis l’ouvrage de nos mains, Oui, affermis l’ouvrage de nos mains!
17Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.