Psaumes 59
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Au chef des chantres. “Ne détruis pas.” Hymne de David. Lorsque Saül envoya cerner la maison, pour le faire mourir.
1Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2Mon Dieu! Délivre-moi de mes ennemis, Protège-moi contre mes adversaires!
2Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3Délivre-moi des malfaiteurs, Et sauve-moi des hommes de sang!
3Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4Car voici, ils sont aux aguets pour m’ôter la vie; Des hommes violents complotent contre moi, Sans que je sois coupable, sans que j’aie péché, ô Éternel!
4Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5Malgré mon innocence, ils courent, ils se préparent: Réveille-toi, viens à ma rencontre, et regarde!
5Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6Toi, Éternel, Dieu des armées, Dieu d’Israël, Lève-toi, pour châtier toutes les nations! N’aie pitié d’aucun de ces méchants infidèles! — Pause.
6Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7Ils reviennent chaque soir, ils hurlent comme des chiens, Ils font le tour de la ville.
7Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8Voici, de leur bouche ils font jaillir le mal, Des glaives sont sur leurs lèvres; Car, qui est-ce qui entend?
8Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9Et toi, Éternel, tu te ris d’eux, Tu te moques de toutes les nations.
9Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10Quelle que soit leur force, c’est en toi que j’espère, Car Dieu est ma haute retraite.
10Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11Mon Dieu vient au-devant de moi dans sa bonté, Dieu me fait contempler avec joie ceux qui me persécutent.
11Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12Ne les tue pas, de peur que mon peuple ne l’oublie; Fais-les errer par ta puissance, et précipite-les, Seigneur, notre bouclier!
12За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13Leur bouche pèche à chaque parole de leurs lèvres: Qu’ils soient pris dans leur propre orgueil! Ils ne profèrent que malédictions et mensonges.
13Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14Détruis-les, dans ta fureur, détruis-les, et qu’ils ne soient plus! Qu’ils sachent que Dieu règne sur Jacob, Jusqu’aux extrémités de la terre! — Pause.
14Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15Ils reviennent chaque soir, ils hurlent comme des chiens, Ils font le tour de la ville.
15Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16Ils errent çà et là, cherchant leur nourriture, Et ils passent la nuit sans être rassasiés.
16А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17Et moi, je chanterai ta force; Dès le matin, je célébrerai ta bonté. Car tu es pour moi une haute retraite, Un refuge au jour de ma détresse.
17Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
18O ma force! C’est toi que je célébrerai, Car Dieu, mon Dieu tout bon, est ma haute retraite.
no verse 18 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.