Psalmen 77
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Voor muziekbegeleiding; voor Jedoetoen. Een psalm van Asaf. Luide roep ik tot Jahweh; Luide tot God, opdat Hij mij hore!
1Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2Overdag zoek ik in mijn benauwdheid den Heer, ‘s Nachts strekken mijn handen zich uit, onvermoeid.
2У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3Mijn ziel weigert troost: denk ik aan God, ik moet kreunen; Peins ik na, mijn geest is verslagen.
3Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4Ik kan mijn ogen niet sluiten, En van onrust niet spreken.
4Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5Ik denk aan de oude dagen terug, En herinner me weer de vroegere jaren;
5Пребрајам старе дане и године од векова.
6Ik lig er ‘s nachts over te peinzen, Te klagen, en in mijn gedachten te tobben.
6Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7Zou de Heer dan voor altijd verstoten, En nooit genadig meer zijn;
7„Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8Zou zijn liefde voorgoed zijn verdwenen, Zijn belofte verbroken, die Hij deed van geslacht tot geslacht;
8Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9Zou God zijn vergeten, Zich te ontfermen, Of in zijn toorn zijn hart hebben gesloten?
9Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?”
10Maar ik sprak: Neen, dìt werp ik ver van mij af, Dat de hand van den Allerhoogste veranderd zou zijn!
10И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11Ik dacht dus aan uw daden, o Jahweh, Dacht terug aan uw vroegere wonderen;
11Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12Peinsde over al uw werken, Overwoog, wat door U is verricht.
12Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13Ja, uw weg was heilig, o God; Welke God was ontzaglijk als Jahweh!
13Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14Gij waart de God, die wonderen wrochtte, En uw macht aan de heidenen toonde!
14Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15Gij hebt door uw arm uw volk verlost, De zonen van Jakob en Josef!
15Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16De wateren zagen U, o God, De wateren zagen U en beefden, Zelfs de zeeën begonnen te rillen;
16Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17De wolken goten stromen neer, Het zwerk daverde en dreunde, Langs alle kant vlogen uw schichten rond.
17Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18Uw donder kraakte en rolde, Uw bliksems verlichtten de wereld, De aarde rilde en beefde!
18Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19Uw weg liep midden door de zee, Uw pad door onstuimige wateren; Toch bleven uw sporen onzichtbaar!
19По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20Zo hebt Gij uw volk als schapen geleid, Door de hand van Moses en Aäron!
20Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.