Tingtoeng 139
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1BOEIPA aw kai nan khe tih nan ming coeng.
1Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2Namah loh ka ngol ka pai khaw na ming tih ka mangtaengnah te a hla lamloh na yakming.
2Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3Ka yiin tih ka yalh ah khaw nan dangrhoek tih ka longpuei khaw boeih na hmaiben coeng.
3Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4BOEIPA aw boeih na ming bangla ka lai dongah ol a om moenih he.
4Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5A hnuk a hmai la kai nan thingthung tih kai soah na kut nan tloeng thil.
5Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6Mingnah loh mangvawt la mangvawt coeng tih kai lakah a pomdoep te tah ka pha moenih.
6Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7Na Mueihla taeng lamloh melam ka pongpa vetih na mikhmuh lamloh melam ka yong eh?
7Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8Vaan la ka luei cakhaw namah hnap, Saelkhui ah thingkong ka phaih cakhaw namah hnap na om.
8Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.
9Mincang phae ka phuel tih tuitun rhalvang ah kho ka sak.
9Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10Teah pataeng na kut loh kai m'mawt vetih na bantang kut loh kai n'tuuk ni.
10И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11“Khohmuep loh kai n'thing,” ka ti ngawn cakhaw khoyin he ka taengvai ah vangnah la poeh.
11Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12Khohmuep pataeng namah taengah hmuep pawh. Te dongah khoyin te khothaih bangla, tamyin khaw khosae bangla sae ni.
12Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13Namah loh ka kuel khaw na lai tih a nu bungko khuiah kai nan cun coeng.
13Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14Namah te kang hiin dongah ni kang uem. Na bibi khaw khobaerhambae la khobaerhambae coeng tih ka hinglu loh phaeng a ming.
14Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15Ka thaa khaw namah taeng lamloh a thuh moenih. A huephael ah n'saii tih diklai laedil ah n'hlom.
15Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16Ka pumho he na mik loh a hmuh coeng. Te boeih te na cabu khuila a daek uh vaengah khohnin khaw saii uh hlan tih amih te pakhat khaw om hlan.
16Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17Te dongah Pathen namah na mangtaengnah tah kai ham bahoeng a phutlo tih a hnun bahoeng ting.
17Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18Te te ka tae ham khaw laivin lakah puh. Ka haenghang vaengah kai khaw namah taengla ka om pueng.
18Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19Pathen aw halang ke na rhaem oeh atah hlang thii he kai taeng lamloh khoe mai.
19Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20Namah te tangkhuepnah neh a thui tih na rhal rhoek loh a poeyoek la a phueih.
20Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21BOEIPA nang aka thiinah rhoek pawt nim ka thiinah tih nang aka tloelh rhoek taengah ka ko a oek?
21Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22Ka taengah thunkha la a om uh dongah amih te hmuhuetnah neh a khuetnah ka thiinah.
22Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23Pathen aw kai n'khe lamtah ka thinko ming lah. Kai noemcai lamtah ka mangvawtnah he ming lah.
23Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24Tedae ka khuikah tloh longpuei hmu lamtah kumhal longpuei ah kai m'mawt lah.
24И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.