Psalms 81

King James Version with Apocrypha

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Sing aloud unto God our strength: make a joyful noise unto the God of Jacob.

1Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.

2Take a psalm, and bring hither the timbrel, the pleasant harp with the psaltery.

2Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.

3Blow up the trumpet in the new moon, in the time appointed, on our solemn feast day.

3Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.

4For this was a statute for Israel, and a law of the God of Jacob.

4Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.

5This he ordained in Joseph for a testimony, when he went out through the land of Egypt: where I heard a language that I understood not.

5За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!

6I removed his shoulder from the burden: his hands were delivered from the pots.

6„Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.

7Thou calledst in trouble, and I delivered thee; I answered thee in the secret place of thunder: I proved thee at the waters of Meribah. Selah.

7У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.

8Hear, O my people, and I will testify unto thee: O Israel, if thou wilt hearken unto me;

8Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:

9There shall no strange god be in thee; neither shalt thou worship any strange god.

9Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.

10I am the LORD thy God, which brought thee out of the land of Egypt: open thy mouth wide, and I will fill it.

10Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.

11But my people would not hearken to my voice; and Israel would none of me.

11Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.

12So I gave them up unto their own hearts’ lust: and they walked in their own counsels.

12И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.

13Oh that my people had hearkened unto me, and Israel had walked in my ways!

13О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!

14I should soon have subdued their enemies, and turned my hand against their adversaries.

14Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;

15The haters of the LORD should have submitted themselves unto him: but their time should have endured for ever.

15Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;

16He should have fed them also with the finest of the wheat: and with honey out of the rock should I have satisfied thee.

16Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их.”

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.