Psalmen 69
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ein Psalm Davids, von den Rosen, vorzusingen. Gott, hilf mir; denn das Wasser geht mir bis an die Seele.
1Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2Ich versinke im tiefen Schlamm, da kein Grund ist; ich bin im tiefen Wasser, und die Flut will mich ersäufen.
2Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3Ich habe mich müde geschrieen, mein Hals ist heiser; das Gesicht vergeht mir, daß ich so lange muß harren auf meinen Gott.
3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4Die mich ohne Ursache hassen, deren ist mehr, denn ich Haare auf dem Haupt habe. Die mir unbillig feind sind und mich verderben, sind mächtig. Ich muß bezahlen, was ich nicht geraubt habe.
4Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5Gott, du weißt meine Torheit, und meine Schulden sind nicht verborgen.
5Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6Laß nicht zu Schanden werden an mir, die dein harren, Herr HERR Zebaoth! Laß nicht schamrot werden an mir, die dich suchen, Gott Israels!
6Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7Denn um deinetwillen trage ich Schmach; mein Angesicht ist voller Schande.
7Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8Ich bin fremd geworden meinen Brüdern und unbekannt meiner Mutter Kindern.
8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9Denn der Eifer um dein Haus hat mich gefressen; und die Schmähungen derer, die dich schmähen, sind auf mich gefallen.
9Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10Und ich weine und faste bitterlich; und man spottet mein dazu.
10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11Ich habe einen Sack angezogen; aber sie treiben Gespött mit mir.
11Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12Die im Tor sitzen, schwatzen von mir, und in den Zechen singt man von mir.
12О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13Ich aber bete, HERR, zu dir zur angenehmen Zeit; Gott durch deine große Güte erhöre mich mit deiner treuen Hilfe.
13А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14Errette mich aus dem Kot, daß ich nicht versinke; daß ich errettet werde von meinen Hassern und aus dem tiefen Wasser;
14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15daß mich die Wasserflut nicht ersäufe und die Tiefe nicht verschlinge und das Loch der Grube nicht über mich zusammengehe.
15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16Erhöre mich, HERR, denn dein Güte ist tröstlich; wende dich zu mir nach deiner großen Barmherzigkeit
16Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17und verbirg dein Angesicht nicht vor deinem Knechte, denn mir ist angst; erhöre mich eilend.
17Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18Mache dich zu meiner Seele und erlöse sie; erlöse mich um meiner Feinde willen.
18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19Du weißt meine Schmach, Schande und Scham; meine Widersacher sind alle vor dir.
19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20Die Schmach bricht mir mein Herz und kränkt mich. Ich warte, ob es jemand jammere, aber da ist niemand, und auf Tröster, aber ich finde keine.
20Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21Und sie geben mir Galle zu essen und Essig zu trinken in meinem großen Durst.
21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22Ihr Tisch werde vor ihnen zum Strick, zur Vergeltung und zu einer Falle.
22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23Ihre Augen müssen finster werden, daß sie nicht sehen, und ihre Lenden laß immer wanken.
23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24Gieße deine Ungnade auf sie, und dein grimmiger Zorn ergreife sie.
24Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25Ihre Wohnung müsse wüst werden, und sei niemand, der in ihren Hütten wohne.
25Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26Denn sie verfolgen, den du geschlagen hast, und rühmen, daß du die Deinen übel schlagest.
26Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27Laß sie in eine Sünde über die andere fallen, daß sie nicht kommen zu deiner Gerechtigkeit.
27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28Tilge sie aus dem Buch der Lebendigen, daß sie mit den Gerechten nicht angeschrieben werden.
28Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29Ich aber bin elend, und mir ist wehe. Gott, deine Hilfe schütze mich!
29А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30Ich will den Namen Gottes loben mit einem Lied und will ihn hoch ehren mit Dank.
30Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31Das wird dem HERRN besser gefallen denn ein Farre, der Hörner und Klauen hat.
31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32Die Elenden sehen's und freuen sich; und die Gott suchen, denen wird das Herz leben.
32Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33Denn der HERR hört die Armen und verachtet seine Gefangenen nicht.
33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34Es lobe ihn Himmel, Erde und Meer und alles, was sich darin regt.
34Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35Denn Gott wird Zion helfen und die Städte Juda's bauen, daß man daselbst wohne und sie besitze.
35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36Und der Same seiner Knechte wird sie ererben, und die seinen Namen lieben, werden darin bleiben.
36И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.