Psalms 22
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1(22-1) For the Leader; upon Aijeleth ha-Shahar. A Psalm of David. (22-2) My God, my God, why hast Thou forsaken me, and art far from my help at the words of my cry?
1Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2(22-3) O my God, I call by day, but Thou answerest not; and at night, and there is no surcease for me.
2Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3(22-4) Yet Thou art holy, O Thou that art enthroned upon the praises of Israel.
3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4(22-5) In Thee did our fathers trust; they trusted, and Thou didst deliver them.
4У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5(22-6) Unto Thee they cried, and escaped; in Thee did they trust, and were not ashamed.
5Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6(22-7) But I am a worm, and no man; a reproach of men, and despised of the people.
6А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7(22-8) All they that see me laugh me to scorn; they shoot out the lip, they shake the head:
7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8(22-9) 'Let him commit himself unto the LORD! let Him rescue him; let Him deliver him, seeing He delighteth in him.'
8И говоре: ослонио се на Господа, нека му помогне; нека га избави, ако га милује.
9(22-10) For Thou art He that took me out of the womb; Thou madest me trust when I was upon my mother's breasts.
9Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10(22-11) Upon Thee I have been cast from my birth; Thou art my God from my mother's womb.
10За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11(22-12) Be not far from me; for trouble is near; for there is none to help.
11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12(22-13) Many bulls have encompassed me; strong bulls of Bashan have beset me round.
12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13(22-14) They open wide their mouth against me, as a ravening and a roaring lion.
13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14(22-15) I am poured out like water, and all my bones are out of joint; my heart is become like wax; it is melted in mine inmost parts.
14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15(22-16) My strength is dried up like a potsherd; and my tongue cleaveth to my throat; and Thou layest me in the dust of death.
15Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16(22-17) For dogs have encompassed me; a company of evil-doers have inclosed me; like a lion, they are at my hands and my feet.
16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17(22-18) I may count all my bones; they look and gloat over me.
17Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18(22-19) They part my garments among them, and for my vesture do they cast lots.
18Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19(22-20) But Thou, O LORD, be not far off; O Thou my strength, hasten to help me.
19Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20(22-21) Deliver my soul from the sword; mine only one from the power of the dog.
20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21(22-22) Save me from the lion's mouth; yea, from the horns of the wild-oxen do Thou answer me.
21Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22(22-23) I will declare Thy name unto my brethren; in the midst of the congregation will I praise Thee.
22Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23(22-24) 'Ye that fear the LORD, praise Him; all ye the seed of Jacob, glorify Him; and stand in awe of Him, all ye the seed of Israel.
23Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24(22-25) For He hath not despised nor abhorred the lowliness of the poor; neither hath He hid His face from him; but when he cried unto Him, He heard.'
24Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25(22-26) From Thee cometh my praise in the great congregation; I will pay my vows before them that fear Him.
25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26(22-27) Let the humble eat and be satisfied; let them praise the LORD that seek after Him; may your heart be quickened for ever!
26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27(22-28) All the ends of the earth shall remember and turn unto the LORD; and all the kindreds of the nations shall worship before Thee.
27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28(22-29) For the kingdom is the LORD'S; and He is the ruler over the nations.
28Јер је Господње царство; Он влада народима.
29(22-30) All the fat ones of the earth shall eat and worship; all they that go down to the dust shall kneel before Him, even he that cannot keep his soul alive.
29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30(22-31) A seed shall serve him; it shall be told of the Lord unto the next generation.
30Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31(22-32) They shall come and shall declare His righteousness unto a people that shall be born, that He hath done it.
31Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.