Psalms 44
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1(44-1) For the Leader; a Psalm of the sons of Korah. Maschil. (44-2) O God, we have heard with our ears, our fathers have told us; a work Thou didst in their days, in the days of old.
1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2(44-3) Thou with Thy hand didst drive out the nations, and didst plant them in; Thou didst break the peoples, and didst spread them abroad.
2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3(44-4) For not by their own sword did they get the land in possession, neither did their own arm save them; but Thy right hand, and Thine arm, and the light of Thy countenance, because Thou wast favourable unto them.
3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4(44-5) Thou art my King, O God; command the salvation of Jacob.
4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5(44-6) Through Thee do we push down our adversaries; through Thy name do we tread them under that rise up against us.
5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6(44-7) For I trust not in my bow, neither can my sword save me.
6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7(44-8) But Thou hast saved us from our adversaries, and hast put them to shame that hate us.
7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8(44-9) In God have we gloried all the day, and we will give thanks unto Thy name for ever. Selah
8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9(44-10) Yet Thou hast cast off, and brought us to confusion; and goest not forth with our hosts.
9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10(44-11) Thou makest us to turn back from the adversary; and they that hate us spoil at their will.
10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11(44-12) Thou hast given us like sheep to be eaten; and hast scattered us among the nations.
11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12(44-13) Thou sellest Thy people for small gain, and hast not set their prices high.
12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13(44-14) Thou makest us a taunt to our neighbours, a scorn and a derision to them that are round about us.
13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14(44-15) Thou makest us a byword among the nations, a shaking of the head among the peoples.
14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15(44-16) All the day is my confusion before me, and the shame of my face hath covered me,
15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16(44-17) For the voice of him that taunteth and blasphemeth; by reason of the enemy and the revengeful.
16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17(44-18) All this is come upon us; yet have we not forgotten Thee, neither have we been false to Thy covenant.
17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18(44-19) Our heart is not turned back, neither have our steps declined from Thy path;
18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19(44-20) Though Thou hast crushed us into a place of jackals, and covered us with the shadow of death.
19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20(44-21) If we had forgotten the name of our God, or spread forth our hands to a strange god;
20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21(44-22) Would not God search this out? For He knoweth the secrets of the heart.
21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22(44-23) Nay, but for Thy sake are we killed all the day; we are accounted as sheep for the slaughter.
22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23(44-24) Awake, why sleepest Thou, O Lord? Arouse Thyself, cast not off for ever.
23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24(44-25) Wherefore hidest Thou Thy face, and forgettest our affliction and our oppression?
24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25(44-26) For our soul is bowed down to the dust; our belly cleaveth unto the earth.
25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26(44-27) Arise for our help, and redeem us for Thy mercy's sake.
26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.