Psalms 142
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1(142-1) Maschil of David, when he was in the cave; a Prayer. (142-2) With my voice I cry unto the LORD; with my voice I make supplication unto the LORD.
1Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.
2(142-3) I pour out my complaint before Him, I declare before Him my trouble;
2Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,
3(142-4) When my spirit fainteth within me — Thou knowest my path — in the way wherein I walk have they hidden a snare for me.
3Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.
4(142-5) Look on my right hand, and see, for there is no man that knoweth me; I have no way to flee; no man careth for my soul.
4Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.
5(142-6) I have cried unto Thee, O LORD; I have said: 'Thou art my refuge, my portion in the land of the living.'
5Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.
6(142-7) Attend unto my cry; for I am brought very low; deliver me from my persecutors; for they are too strong for me.
6Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.
7(142-8) Bring my soul out of prison, that I may give thanks unto Thy name; the righteous shall crown themselves because of me; for Thou wilt deal bountifully with me.
7Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.