Psalms 31
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1(31-1) For the Leader. A Psalm of David. (31-2) In thee, O LORD, have I taken refuge; let me never be ashamed; deliver me in Thy righteousness.
1У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
2(31-3) Incline Thine ear unto me, deliver me speedily; be Thou to me a rock of refuge, even a fortress of defence, to save me.
2Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
3(31-4) For Thou art my rock and my fortress; therefore for Thy name's sake lead me and guide me.
3Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
4(31-5) Bring me forth out of the net that they have hidden for me; for Thou art my stronghold.
4Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
5(31-6) Into Thy hand I commit my spirit; Thou hast redeemed me, O LORD, Thou God of truth.
5У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
6(31-7) I hate them that regard lying vanities; but I trust in the LORD.
6Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
7(31-8) I will be glad and rejoice in Thy lovingkindness; for Thou hast seen mine affliction, Thou hast taken cognizance of the troubles of my soul,
7Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
8(31-9) And Thou hast not given me over into the hand of the enemy; Thou hast set my feet in a broad place.
8Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
9(31-10) Be gracious unto me, O LORD, for I am in distress; mine eye wasteth away with vexation, yea, my soul and my body.
9Смилуј се на ме, Господе, јер ме је туга; од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
10(31-11) For my life is spent in sorrow, and my years in sighing; my strength faileth because of mine iniquity, and my bones are wasted away.
10Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
11(31-12) Because of all mine adversaries I am become a reproach, yea, unto my neighbours exceedingly, and a dread to mine acquaintance; they that see me without flee from me.
11Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
12(31-13) I am forgotten as a dead man out of mind; I am like a useless vessel.
12Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
13(31-14) For I have heard the whispering of many, terror on every side; while they took counsel together against me, they devised to take away my life.
13Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
14(31-15) But as for me, I have trusted in Thee, O LORD; I have said: 'Thou art my God.'
14А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
15(31-16) My times are in Thy hand; deliver me from the hand of mine enemies, and from them that persecute me.
15У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
16(31-17) Make Thy face to shine upon Thy servant; save me in Thy lovingkindness.
16Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
17(31-18) O LORD, let me not be ashamed, for I have called upon Thee; let the wicked be ashamed, let them be put to silence in the nether-world.
17Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.
18(31-19) Let the lying lips be dumb, which speak arrogantly against the righteous, with pride and contempt.
18Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
19(31-20) Oh how abundant is Thy goodness, which Thou hast laid up for them that fear Thee; which Thou hast wrought for them that take their refuge in Thee, in the sight of the sons of men!
19Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
20(31-21) Thou hidest them in the covert of Thy presence from the plottings of man; Thou concealest them in a pavilion from the strife of tongues.
20Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
21(31-22) Blessed be the LORD; for He hath shown me His wondrous lovingkindness in an entrenched city.
21Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
22(31-23) As for me, I said in my haste: 'I am cut off from before Thine eyes'; nevertheless Thou heardest the voice of my supplications when I cried unto Thee.
22Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
23(31-24) O love the LORD, all ye His godly ones; the LORD preserveth the faithful, and plentifully repayeth him that acteth haughtily.
23Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
24(31-25) Be strong, and let your heart take courage, all ye that wait for the LORD.
24Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.