Salmos 44
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Al Músico principal: de los hijos de Coré: Masquil. OH Dios, con nuestros oídos hemos oído, nuestros padres nos han contado, la obra que hiciste en sus días, en los tiempos antiguos.
1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2Tú con tu mano echaste las gentes, y los plantaste á ellos; afligiste los pueblos, y los arrojaste.
2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3Porque no se apoderaron de la tierra por su espada, ni su brazo los libró; sino tu diestra, y tu brazo, y la luz de tu rostro, porque te complaciste en ellos.
3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4Tú, oh Dios, eres mi rey: manda saludes á Jacob.
4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5Por medio de ti sacudiremos á nuestros enemigos: en tu nombre atropellaremos á nuestros adversarios.
5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6Porque no confiaré en mi arco, ni mi espada me salvará.
6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7Pues tú nos has guardado de nuestros enemigos, y has avergonzado á los que nos aborrecían.
7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8En Dios nos gloriaremos todo tiempo, y para siempre loaremos tu nombre. (Selah.)
8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9Empero nos has desechado, y nos has hecho avergonzar; y no sales en nuestros ejércitos.
9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10Nos hiciste retroceder del enemigo, y saqueáron nos para sí los que nos aborrecían.
10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11Pusístenos como á ovejas para comida, y esparcístenos entre las gentes.
11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12Has vendido tu pueblo de balde, y no pujaste en sus precios.
12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13Pusístenos por vergüenza á nuestros vecinos, por escarnio y por burla á los que nos rodean.
13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14Pusístenos por proverbio entre las gentes, por movimiento de cabeza en los pueblos.
14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15Cada día mi vergüenza está delante de mí, y cúbreme la confusión de mi rostro,
15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16Por la voz del que me vitupera y deshonra, por razón del enemigo y del que se venga.
16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17Todo esto nos ha venido, y no nos hemos olvidado de ti; y no hemos faltado á tu pacto.
17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18No se ha vuelto atrás nuestro corazón, ni tampoco se han apartado nuestros pasos de tus caminos.
18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19Cuando nos quebrantaste en el lugar de los dragones, y nos cubriste con sombra de muerte,
19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20Si nos hubiésemos olvidado del nombre de nuestro Dios, ó alzado nuestras manos á dios ajeno,
20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21¿No demandaría Dios esto? porque él conoce los secretos del corazón.
21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22Empero por tu causa nos matan cada día; somos tenidos como ovejas para el matadero.
22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23Despierta; ¿por qué duermes, Señor? Despierta, no te alejes para siempre.
23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24¿Por qué escondes tu rostro, y te olvidas de nuestra aflicción, y de la opresión nuestra?
24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25Porque nuestra alma está agobiada hasta el polvo: nuestro vientre está pegado con la tierra.
25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26Levántate para ayudarnos, y redímenos por tu misericordia.
26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.