Псальма 119
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Алеф. Блаженний, в кого дорога чесна, хто в законї Господа ходить!
1Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.
2Блаженний, хто сьвідчення його хоронить, хто цїлим серцем його шукає,
2Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га;
3Хто кривди не робить, його дорогами ходить!
3Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим!
4Ти велїв заповідї твої пильно повнити.
4Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.
5Ой коли б дороги мої та вели мене, щоб устави твої хоронити!
5Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје!
6Тодї б я не посоромився, на всї заповідї твої зважаючи.
6Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;
7Буду прославляти тебе, навчаючись законів справедливостї твоєї.
7Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.
8Повнити му твої устави; не опусти мене зовсїм. Бет.
8Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.
9Як держати ме чисто парень стежку свою? Коли дбати ме про неї після слів твоїх.
9Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.
10Цїлим серцем моїм шукав я тебе; не дай менї відхилитись від заповідей твоїх!
10Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.
11Слово твоє заховав я в серцї моїм, щоб не согрішити проти тебе.
11У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.
12Благословен будь, Господи! Навчи мене уставів твоїх!
12Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.
13Устами моїми звіщав я присуди уст твоїх.
13Устима својим јављам све судове уста Твојих.
14Дорогами сьвідчень твоїх я більш любувався, як найбільшим багацтвом.
14На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.
15Про заповідї твої буду промишляти, і стежок твоїх пильнувати.
15О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.
16В уставах твоїх моє милуваннє; не забуду слова твого. Гімель.
16Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.
17Твори милість слузї твому, і буду жити і слово твоє хоринити!
17Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју.
18Отвори очі мої, і побачу дива закону твого!
18Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;
19Я стороннїй на землї, не крий від мене заповідей твоїх!
19Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје.
20Втомилась душа моя від щоденного бажання за присудами твоїми.
20Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје.
21Ти погрозив бутним, проклятим, що відступають від заповідей твоїх.
21Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.
22Одверни від мене сором і зневагу! Бо я хоронив сьвідчення твої.
22Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја.
23І князї засїдають, змовляються проти мене; слуга ж твій про устави твої промишляє.
23Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.
24Сьвідчення твої моя роскіш, моя рада. Далет.
24Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.
25До пороху пристала душа моя; оживи мене по слову твому.
25Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој.
26Про дороги мої росказав я, і ти вислухав мене; навчи мене уставів твоїх!
26Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.
27Дай зрозуміти дорогу росказів твоїх, і буду промишляти про дивні дїла твої.
27Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.
28Ниє душа моя від смутку; піддвигни мене, по слову твому!
28Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.
29Одверни від мене дорогу льживу, і закон твій даруй менї!
29Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.
30Вибрав я дорогу вірностї, твої присуди поставив перед собою.
30Пут истини избрах, законе Твоје тражим.
31Я пристав до сьвідчень твоїх; Господи, не дай осоромитись менї!
31Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити.
32Пійду дорогою твоїх заповідей, коли зробиш простір серцю мому. Ге.
32Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.
33Навчи мене, Господи, дороги уставів твоїх, і додержу її до кінця життя.
33Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.
34Дай менї розум, і буду хоронити закон твій, і повнити з цїлого серця.
34Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем.
35Дай ходити стежкою заповідей твоїх! Бо в тому радість моя.
35Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела.
36Нахиляй серце моє до сьвідчень твоїх, а не до користї.
36Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.
37Одверни очі мої, щоб марноти не бачили! Оживи мене в дорозї твоїй.
37Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.
38Сповни слово твоє слузї твому, що благовіє перед тобою.
38Испуни слузи свом реч своју да Те се боји.
39Одверни від мене сором, котрого я боюся! Твої бо присуди благі.
39Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи.
40Глянь, я бажаю росказів твоїх; оживи мене правдою твоєю. Вав.
40Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме.
41І пошли менї милість твою, Господи, твоє спасеннє після слова твого!
41Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој.
42Тодї дам відповідь кепкуючим з мене, бо я вповаю на слово твоє.
42И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.
43І не відбери зовсїм слова правди від уст моїх! Бо я вповаю на присуди твої.
43Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје.
44І хоронити му закон твій, без устанку, все і по віки.
44И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка.
45І буду ходити по широкому просторі; бо я шукав заповідей твоїх.
45Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје.
46І перед царями говорити му про сьвідчення твої і не посоромлюсь.
46Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети.
47І мати му роскоші у заповідях твоїх, любих менї.
47Тешићу се заповестима Твојим, које љубим.
48І простирати му руки мої до заповідей твоїх, любих менї; і про встанови твої промишляти му. Заїн.
48Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим.
49Спогадай слова до слуги твого, на котре казав менї вповати!
49Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам.
50Се ж одрада для мене в горю моїм, що слово твоє оживляло мене.
50У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.
51Бутні над міру посьміялись з мене; та я не відхилився від закону твого.
51Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.
52Споминаю, Господи, суди твої одвічні, і даю серцю обраду.
52Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.
53Обгорнув мене гнїв великий на беззаконних, що закон твій покинули.
53Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој.
54Устави твої були пїснями для мене в стороннїй оселї моїй.
54Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом.
55Ночами згадував я імя твоє, Господи, і повнив закон твій.
55Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.
56Сталось се зо мною, бо я хоронив прикази твої. Хет.
56То је моје, да чувам заповести Твоје.
57Сказав я, Господи, доля моя, повнити слова твої.
57Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје.
58З цїлого серця благав я тебе; будь милостивий для мене, по слову твому!
58Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој.
59Про дороги мої промишляв я, і ноги мої повернулись до сьвідчень твоїх.
59Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.
60Я спішився і не гаявся, заповідї твої повнити.
60Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје.
61Сїти беззаконних обгорнули мене; та не забув я закону твого.
61Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам.
62О півночі встаю, щоб прославляти тебе за праведні суди твої.
62У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.
63Товариш я всїм, що бояться тебе, і тим, що прикази твої шанують.
63У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје.
64Милосердя твого, Господи, повна земля; навчи мене уставів твоїх. Тет.
64Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.
65Добро вчинив єси, Господи, слузї твому, по слову твому.
65Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.
66Настав мене на розум добрий і пізнаннє! Бо я вірив заповідям твоїм.
66Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем.
67Як ще не був я впокорений, блукав я; тепер же сповняю слово твоє.
67Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју.
68Ти благий і благотворящий; навчи мене твоїх уставів!
68Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.
69Бутні зновили брехню проти мене; я сповняю твої велїння.
69Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.
70Серце їх, мов від товщі потовстїло; моя роскіш в законї твому.
70Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим.
71Благо менї, що був я впокорений, щоб уставів твоїх навчитись.
71Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.
72Луччий для мене закон уст твоїх, як тисячі золота і срібла. Йод.
72Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра.
73Руки твої сотворили і приготовили мене; дай менї розум і навчусь заповідей твоїх.
73Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим.
74Боящіся тебе побачать мене і звеселяться, що я вповав на слово твоє.
74Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.
75Знаю, Господи, що суди твої справедливі, і що по правдї ти покарав мене.
75Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.
76Милість твоя нехай буде обрадою для мене, по слову твому до слуги твого!
76Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.
77Змилосердися надо мною, то буду жити! Бо закон твій моя роскіш.
77Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја.
78Допусти сором на бутних! Вони бо понижили мене безвинно; я промишляю про велїння твої.
78Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.
79Нехай обернуться до мене, хто сьвідчення твої знає.
79Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја.
80Серце моє нехай буде без докору в уставах твоїх, щоб не осоромитись менї. Каф.
80Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим.
81Душа моя тужить за спасеннєм твоїм, я вповаю на слово твоє.
81Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.
82Очі мої виглядають слова твого, я кажу: коли потїшиш мене?
82Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?
83Я бо став, мов шкурлат у димі; уставів твоїх я не забув.
83Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.
84Чи довгий ще вік слузї твому? Коли зробиш суд над гонителями моїми?
84Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне?
85Бутні люде копали яму для мене, вони, що не ходять по закону твому.
85Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.
86Всї заповідї твої правда. Вони безвинно нападають на мене; допоможи менї!
86Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.
87Мало, що не знищили мене на землї; я ж не покинув заповідей твоїх.
87Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје.
88Оживи мене по милостї твоїй, і буду хоронити сьвідченнє уст твоїх! Ламед.
88По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих.
89На віки, Господи, слово твоє стоїть твердо на небесах.
89Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима,
90З роду в рід правда твоя; ти утвердив землю, і вона стоїть твердо.
90Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.
91По твоїй волї стоїть все до днешного дня, всї бо речі тобі служять.
91По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби.
92Як би не закон твій, моя роскіш, я в бідї моїй пропав би.
92Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.
93Нїколи не забуду приказів твоїх; ти бо ними оживив мене.
93Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш.
94Я твій, спаси мене! Бо я сповняв повелїння твої.
94Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје.
95Засїли на мене беззаконники, щоб погубити мене; я ж на сьвідчення твої зважаю.
95Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима.
96У всякої звершеної речі бачив я конець; заповідь же твоя вельми далеко сягає. Мем.
96Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка.
97Як же любий менї закон твій! Цїлий день думка моя про його.
97Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему.
98Мудрійшим став я над ворогів моїх через заповідї твої, вони бо все зо мною.
98Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек.
99Понад усїх учителїв моїх став я розумнїйшим, бо сьвідчення твої на думцї в мене.
99Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.
100Більше розуму в мене, як в старцїв, бо я хоронив прикази твої.
100Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам.
101Від всякої лихої стежки спиняю стопи мої, щоб хоронити слово твоє.
101Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.
102Від присудів твоїх я не відхилявся, бо ти, Боже, вчив мене.
102Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио.
103Як солодкі слова твої для уст моїх, вони понад мід губам моїм!
103Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим!
104Заповідьми твоїми розумним став я, тому ненавиджу всяку стежку льживу. Нун.
104Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.
105Слово твоє сьвітильник перед ногами моїми, і сьвітло на стежцї моїй.
105Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.
106Я клявся хоронити присуди справедливостї твоєї, і встою в слові моїм.
106Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.
107Над міру я похилився, Господи, оживи мене по слову твому!
107Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.
108Прийми ласкаво, Господи, добровільну жертву уст моїх, і навчи мене присудїв твоїх.
108Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.
109Життє моє безустанно в небезпеці, та не забув я закону твого.
109Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.
110Заставили безбожні клїтку на мене, та я від приказів твоїх не відхилився.
110Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.
111Сьвідчення твої як спадьщину вічну взяв я, вони бо радість серця мого.
111Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.
112Я наклонив серце моє, повнити устави твої вічно аж до кінця. Самех.
112Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја.
113В кого серце подвійне, ненавиджу, і закон твій люблю.
113Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим.
114Ти єси мій притулок і щит мій; на слово твоє вповаю.
114Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам.
115Ідїть геть від мене, ви беззаконні, а я хоронити му заповідї Бога мого.
115Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог.
116Допоможи менї по слову твому, щоб жити менї, і не дай осоромитись в надїї моїй!
116Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.
117Підопри мене, і я спасуся, і буду все пильнувати устави твої.
117Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка.
118Ти всїх відкинув, що від уставів твоїх відхилились, бо мантїйства їх льживі.
118Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж.
119Як жужлї, так відгорнув ти всїх беззаконників землї, тому люблю я сьвідчення твої.
119Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја.
120Від страху перед тобою жахається тїло моє, і судів твоїх я боюся. Аїн.
120Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.
121Творив я суд і справедливість; не віддай мене ворогам у руки!
121Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.
122Слузї твому будь порукою до доброго; не дай бутним пригнїчувати мене!
122Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли.
123Очі мої нетерплячо визирають спасення твого, і слова справедливостї твоєї.
123Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје.
124Яви ласку твою слузї твому, і навчи мене уставів твоїх.
124Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме.
125Я твій слуга, дай менї зрозуміннє, і пізнаю сьвідчення твої.
125Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја.
126Пора Господеві до дїла; вони закон твій зломили.
126Време је да Господ ради; оборише закон Твој.
127Тому люблю заповідї твої над золото і над щире золото.
127Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење.
128Тому всї прикази твої вважаю зовсїм правими; ненавиджу кожну стежку льживу. Пе.
128Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.
129Дивні сьвідчення твої, тому хоронить їх душа моя.
129Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја.
130Обявлене слово твоє просьвічує, дає зрозуміннє людям простодушним.
130Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.
131Устами отвертими лакнув я, бо заповідей твоїх бажав.
131Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих.
132Повернися до мене і помилуй мене, як милуєш тих, що імя твоє люблять.
132Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје.
133Утверди шаги мої в слові твоїм, і не дай неправотї запанувати надо мною!
133Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.
134Вибави мене з неволї людської, то буду сповняти велїння твої.
134Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.
135Засьвіти лицем твоїм над слугою твоїм, і навчи уставів твоїх!
135Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим.
136Потоком плинуть сльози з очей моїх, бо люде не хоронять закону твого. Цаде.
136Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој.
137Справедлив єси, Господи, і праві суди твої.
137Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји.
138Ти заповідав сьвідчення твої в справедливостї і в повній вірностї.
138Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.
139Ревність моя сушить мене, напасники бо мої забули слова твої.
139Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.
140Слово твоє випробоване, і любе слузї твому.
140Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби.
141Малий я і мізерний; та не забув приказів твоїх.
141Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам.
142Справедливість твоя, вічна справедливість, і закон твій правда.
142Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина.
143Скорбота і горе постигли мене; та заповідї твої роскіш моя.
143Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја.
144Справедливість сьвідчень твоїх вічна; дай менї зрозуміннє, і жити му! Коф.
144Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив.
145З цїлого серця кликав я; вислухай мене, Господи! Устави твої хоронити му.
145Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.
146До тебе кликав я; спаси мене і сьвідчення твої сповняти му.
146Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих.
147Перед досьвітом вставши, благав я; вповав на слово твоє.
147Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам.
148Очі мої випереджували сторожу нічню, щоб над словом твоїм промишляти.
148Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.
149Почуй голос мій по милостї твоїй; Господи, по суду твому оживи мене.
149Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.
150Приближились ті, що задумали лихо; від закону твого вони далеко стали.
150Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.
151Близько єси, Господи, і всї заповідї твої правда.
151Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина.
152Від давна знаю із сьвідчень твоїх, що ти утвердив їх на віки. Реш.
152Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек.
153Споглянь на горе моє і вибави мене! Я бо не забув закону твого.
153Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој.
154Заступи справу мою і визволи мене! Оживи мене по слову твому!
154Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме.
155Далеко від беззаконних спасеннє, вони бо не дбають про устави твої.
155Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих.
156Велика милість твоя, Господи; оживи мене по правосуддю твому.
156Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме.
157Багацько в мене напасників і гнобителїв моїх; від сьвідчень твоїх я не відхилився.
157Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих.
158Бачив я невірних, і вони були огидою для мене, бо не хоронили слова твого.
158Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје.
159Дивись, як я люблю велїння твої; по милостї твоїй, Господи, оживи мене!
159Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме.
160Основа слова твого правда, і всякий присуд справедливостї твоєї вічній. Шін.
160Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје.
161Безвинного гонили мене дуки; та слова твого боїться серце моє.
161Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.
162Радїю словом твоїм, як той, хто здобич велику находить.
162Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен.
163Брехню ненавиджу й гидую нею; закон твій люблю я.
163Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој.
164Сїм раз у день хвалю тебе за присуди справедливостї твоєї.
164Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје.
165Великим спокоєм радуються ті, що люблять закон твій і нема для них спотикання.
165Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања.
166Я вповав на спасеннє твоє, Господи, і сповняв заповідї твої.
166Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.
167Душа моя хоронила сьвідчення твої, і вони менї вельми любі.
167Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома.
168Твої велїння і сьвідчення сповняв я, всї бо дороги мої перед тобою. Тав.
168Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом.
169Моє благаннє нехай прийде близько до тебе, Господи! Дай менї зрозуміннє, по слову твому.
169Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.
170Моє моленнє нехай дійде до тебе! Вирятуй мене, по слову твому.
170Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме.
171Уста мої віддадуть хвалу тобі, коли навчиш мене уставів твоїх.
171Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.
172Язик мій грімко промовить слово твоє, всї бо заповідї твої справедливість.
172Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне.
173Простягни руку твою на поміч менї! Твої бо велїння вибрав я.
173Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје;
174Тужив я за спасеннєм твоїм, Господи, і закон твій роскіш моя.
174Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја.
175Дай жити душі моїй, і буде тебе хвалити, і присуди твої нехай поможуть менї!
175Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.
176Блукаю, мов вівця заблудивша; шукай слугу твого! Я бо не забув заповідей твоїх.
176Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.