Псальма 68
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Проводиреві хора: Давидова псальма, пісня. Нехай встане Бог! Щоб розсипались вороги його, і розбіглись перед ним ненавидники його!
1Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побећи ће од лица Његовог који мрзе на Њ.
2Як дим щезає, нехай вони так щезнуть; як віск топиться від огню, нехай так погибнуть грішники від лиця Божого.
2Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијег.
3А праведники нехай звеселяться, нехай возрадуються перед лицем Божим, і торжествують в радостї.
3А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.
4Сьпівайте Богу, величайте імя його! Зробіть дорогу тому, хто проходить крізь пустинї — Господь імя його — і радуйтесь перед ним!
4Појте Богу, попевајте имену Његовом; равните пут Ономе што иде преко пустиње; Господ Му је име, радујте Му се.
5Батько сиротам і суддя вдовам Бог у сьвятому домі своїм.
5Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светом стану свом.
6Одиноким дає Бог жити вкупі в одній домівцї, закованих виводить на волю до щастя; ворохобникам же дає місце в пустинї.
6Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша.
7Боже! Як ійшов ти поперед твого народу, як переходив пустиню,
7Боже! Кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,
8Тремтїла земля — і небеса клянули перед Богом — сам Синай перед Богом, Богом Ізраїля.
8Земља се тресаше, и небо се растапаше од лица Божијег, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљевог.
9Дав линути животворному дощеві, о Боже; ти кріпив наслїддє твоє, коли воно томилось.
9Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање Твоје, Ти си га крепио.
10Племя твоє осїло там; в добротї твоїй, Боже, приготовляв ти для бідного.
10Стадо Твоје живљаше онде; по доброти својој, Боже, Ти си готовио храну јадноме.
11Господь прорік слово, і було вістовниць велика сила.
11Господ даје реч; гласника велико је мноштво.
12Царі з військами втїкали, вони втїкали, а хто обняв домівку, паював здобич.
12Цареви над војскама беже, беже, а која седи дома, дели плен.
13Коли ви й впокоїтесь по вівчарнях, то маєте бути, як крила голубки, сріблом покриті, котрих пірє золотом сяє.
13Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена, а перје јој се златни.
14Як Всемогущий розсипав царів на землї, побілїла, як снїг, на Цальмонї.
14Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снег на Селмону.
15Гора Базанська, гора Божа, щоглами багата гора Базанська.
15Гора је васанска гора Божија; гора је васанска гора хумовита.
16Чого ви, гори-бескиди, споглядаєте завидно на гору, котру взяв Бог на домівку для себе? Господь жити ме там по віки.
16Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиле Богу живети, и на којој ће Господ живети довека.
17Колесниця Божа двічі десять тисяч, тисячі і знов тисячі; Господь між ними — Господь живущий у сьвятинї Синая.
17Кола Божијих има сила, хиљаде хиљада. Међу њима је Господ, Синај у светињи.
18Вийшов єси на гору, ти забрав в неволю бранцїв; приняв дари для людей, і навіть для противних твоїй волї, щоб Господь Бог мав оселю.
18Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овде наставаш, Господе Боже!
19Благословен Господь! День в день щедрить нам Бог нашого спасення.
19Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.
20Бог наш, Бог спасення, і в руках Господа Бога збавленнє від смертї.
20Овај је Бог наш Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна.
21Річ певня, що Бог розтрощить голову ворога свого, косматий лоб того, хто закостенїв в гріхах своїх.
21Господ сатире главу непријатељима својим и власато теме оног који остаје у безакоњу свом.
22Господь сказав: Приверну їх із Базан-гори, приверну з безоднї моря,
22Рече Господ: Од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,
23Щоб ти полоскав ноги твої в крові, а для язиків собак твоїх була з ворогів частина їх.
23Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.
24І бачили вони твій похід, Боже, похід мого Бога, мого царя, у сьвятиню.
24Видеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.
25Поперед ійшли люде, що сьпівали; за ними ті; що на струнах вигравали, кругом їх дївчата тимпанами брязчали.
25Напред иђаху певачи, за њима свирачи сред девојака с бубњевима:
26На зборах прославляйте Бога, Господа, ви потомки Ізраїля!
26На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљевог!
27Ось вони, Бенямин, наймолодший, їх владика; князї Юдині, їх полки, князї Завулонові, князї Нефталимові.
27Онде млади Венијамин, старешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.
28Звелїв наперед Бог силу твою. Укріпи, Боже, те, що дав єси нам!
28Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!
29Ради храму твого в Єрусалимі царі принесуть дари тобі.
29У цркви Твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.
30Вгамуй зьвіра-дикуна, стадо бугаїв з ялівками народів: кожний з них підбиває людей брилою срібла. Розсип народи, що війни бажають!
30Укроти звер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред Тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.
31Прийдуть можні з Египту; Етиопія скоро простягне руки свої до Бога.
31Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.
32Царства земні! Сьпівайте Богу, прославляйте Господа,
32Царства земаљска, појте Богу, попевајте Господу,
33Котрий сидить на небесах, небесах одвічних; ось він гремить голосом своїм, голосом сильним.
33Који седи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким.
34Воздайте славу Богові! Величиє його над Ізраїлем і потуга його над хмарами.
34Дајте славу Богу; величанство је Његово над Израиљем и сила Његова на облацима.
35Дивен Бог в сьвятинї своїй, Бог Ізраїля; він дає народові силу й потугу. Благословен Бог!
35Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крепост народу. Благословен Бог!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.