Псальма 102
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Молитва нужденного, що, униваючи серцем, виливає жаль свій перед Господом. Господи, почуй молитву мою, і прийми жаль мій!
1Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2Не ховай лиця твого в день тїсноти моєї; прихили ухо до мене; в день, коли призиваю тебе, не гайся, вислухай мене.
2Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3Бо днї мої, як дим, улїтають, і костї мої, як у жарі, тлїють.
3Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4Як билина, серце моє обгоріло та ізсохло, вже забув я хлїб мій їсти.
4Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5Від голосу мого стогнання пристали костї мої до тїла.
5Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6Я, мов пеликан в пустинї, мов сова на руїнах.
6Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7Не сплю і став, як одинока пташина на криші.
7Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8Цїлий день кепкують з мене вороги мої; кленуться мною ті, що проти мене лютують.
8Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9Попіл став для мене хлїбом, а напиток мій з сльозами мішаю,
9Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10Задля гнїву твого і яростї твоєї; ти бо підняв мене, і кинув мене.
10Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11Днї мої, як тїнь зникають, і як трава я сохну.
11Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12Ти ж, Господи, будеш по віки, і память твоя з роду в рід.
12А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13Ти встанеш, змилосердишся над Сионом; час бо вже, помилувати їх, прийшов бо визначений час.
13Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14Твої бо слуги полюбили каміння його, і жаль їм розвалин його.
14Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15І побояться народи імені Господа, і слави твоєї всї царі землї.
15Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16Коли Господь відбудує, явиться в славі своїй.
16Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17Він прихилиться до молитви понижених, і молитвою їх не погордує.
17Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18Буде се написано для будучих потомків; і нарід наново сотворений буде Господа хвалити.
18Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19Він бо глянув з висоти сьвятинї своєї, Господь споглянув з неба на землю,
19Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20Щоб почути стогнаннє невільника, щоб розкувати дїтей смертї.
20Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21Щоб звіщали імя його на Сионї і хвалу його в Ерусалимі,
21Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22Коли разом зберуться народи і царства, щоб Господеві служити.
22Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23Він змучив в дорозї силу мою; вкоротив днї мої.
23Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24Я сказав: Боже мій, не возьми мене в половинї днїв моїх! Від роду до роду лїта твої!
24Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25З нащаду сьвіта ти утвердив землю, і небеса — твориво рук твоїх.
25Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26Вони перейдуть, ти ж останешся, вони всї, як одежа, зостаріються; як шати переміниш їх, і вони переміняться.
26То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27Ти ж все той самий, і лїтам твоїм нема кінця.
27Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28Сини слугів твоїх будуть жити, і насїннє їх не загине перед тобою.
28Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.