詩篇 42
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1上帝啊，我的心切慕你， 如鹿切慕溪水。
1Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже!
2我的心渴想上帝，就是永生上帝； 我幾時得朝見上帝呢？
2Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?
3我晝夜以眼淚當飲食； 人不住地對我說：你的上帝在哪裏呢？
3Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?
4我從前與眾人同往， 用歡呼稱讚的聲音 領他們到上帝的殿裏，大家守節。 我追想這些事， 我的心極其悲傷。
4Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства, ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше.
5我的心哪，你為何憂悶？ 為何在我裏面煩躁？ 應當仰望上帝，因他笑臉幫助我； 我還要稱讚他。
5Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
6我的上帝啊，我的心在我裏面憂悶， 所以我從 約旦 地， 從 黑門嶺 ，從 米薩山 記念你。
6Клонула је у мени душа зато што Те помињем у земљи јорданској, на Ермону, на гори малој.
7你的瀑布發聲，深淵就與深淵響應； 你的波浪洪濤漫過我身。
7Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.
8白晝，耶和華必向我施慈愛； 黑夜，我要歌頌禱告賜我生命的上帝。
8Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу Му је песма у мене, молитва Богу живота мог.
9我要對上帝－我的磐石說： 你為何忘記我呢？ 我為何因仇敵的欺壓時常哀痛呢？
9Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?
10我的敵人辱罵我， 好像打碎我的骨頭， 不住地對我說： 你的上帝在哪裏呢？
10Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог?
11我的心哪，你為何憂悶？ 為何在我裏面煩躁？ 應當仰望上帝，因我還要稱讚他。 他是我臉上的光榮，是我的上帝。
11Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.