詩篇 71
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1耶和華啊，我投靠你； 求你叫我永不羞愧！
1У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2求你憑你的公義搭救我，救拔我； 側耳聽我，拯救我！
2Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3求你作我常住的磐石； 你已經命定要救我， 因為你是我的巖石，我的山寨。
3Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4我的上帝啊，求你救我脫離惡人的手， 脫離不義和殘暴之人的手。
4Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5主－耶和華啊，你是我所盼望的； 從我年幼，你是我所倚靠的。
5Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6我從出母胎被你扶持； 使我出母腹的是你。 我必常常讚美你！
6Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7許多人以我為怪， 但你是我堅固的避難所。
7Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8你的讚美，你的榮耀 終日必滿了我的口。
8Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9我年老的時候，求你不要丟棄我！ 我力氣衰弱的時候，求你不要離棄我！
9Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10我的仇敵議論我； 那些窺探要害我命的彼此商議，
10Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11說：上帝已經離棄他； 我們追趕他，捉拿他吧！ 因為沒有人搭救。
11Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12上帝啊，求你不要遠離我！ 我的上帝啊，求你速速幫助我！
12Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13願那與我性命為敵的，羞愧被滅； 願那謀害我的，受辱蒙羞。
13Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14我卻要常常盼望， 並要越發讚美你。
14А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15我的口終日要述說你的公義和你的救恩， 因我不計其數。
15Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16我要來 說 主－耶和華大能的事； 我單要提說你的公義。
16Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17上帝啊，自我年幼時，你就教訓我； 直到如今，我傳揚你奇妙的作為。
17Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18上帝啊，我到年老髮白的時候， 求你不要離棄我！ 等我將你的能力指示下代， 將你的大能指示後世的人。
18Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19上帝啊，你的公義甚高； 行過大事的上帝啊，誰能像你！
19Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20你是叫我們多經歷重大急難的， 必使我們復活， 從地的深處救上來。
20Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21求你使我越發昌大， 又轉來安慰我。
21Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22我的上帝啊，我要鼓瑟稱讚你， 稱讚你的誠實！ 以色列 的聖者啊，我要彈琴歌頌你！
22И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23我歌頌你的時候， 我的嘴唇和你所贖我的靈魂都必歡呼；
23Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24並且我的舌頭必終日講論你的公義， 因為那些謀害我的人已經蒙羞受辱了。
24И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.