Йова 6
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1І відказав Йов і промовив:
1А Јов одговори и рече:
2О, коли б то зважено по правдї нарікання мої, а разом із ними положено на вагу терпіння мої!
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3Вони певно переважили б пісок у морях! Тим то й слова мої такі гіркі.
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4Бо стріли вседержителеві (встромлені) в менї; їх отруту ссе дух мій; страхи Господнї встали на мене.
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5Чи ж реве дикий осел у траві? чи ж риче віл при повних яслах?
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6Чи ж їдять несмачне без соли, й чи є смак у яйчній білковинї?
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7(тим часом) До чого не хотїла й доторкнутись душа моя, те становить гидку їжу мою.
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8О, коби то сталось, чого я бажаю, та сповнив Бог те, чого дожидаю!
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9О, коли б то Бог ізволив стерти мене, простерти руку свою і вбити мене!
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10Се (одно) ще було б відрадою менї, і я кріпився б у безпощадній муцї моїй, що не противився словові Сьвятого.
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11Що ж за сила в мене, щоб надїятись ще менї? і який конець, щоб протягати менї життє моє?
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12Чи ж моя сила тверда, як твердий камінь? чи може мідь тїло моє?
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13Чи ж із себе добуду я поміч собі, або чи маю звідкись піддержку?
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14До страдаючого повинен би мати спожалїннє друг його, наколи він не стратив страху перед Всевишним.
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15Та брати мої перемінні, мов поток, мов ручаї бистротекучі,
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16Що каламутні від леду, й повно в них снїгу.
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17Як же настане тепло, вони малїють, а під жару вони зникають із русел своїх.
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18Вони змінюють напрям доріг своїх, заходять у пустиню й щезають;
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19Дивляться, де вони, дороги Темайські; надїються на них дороги Савейські,
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20Та стають заведені в надїї своїй: приходять туди, та румянїють від стиду.
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21Так і ви тепер — нїчо: побачили страшне та й полякались.
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22Чи я казав вам коли: дайте менї, або заплатїть за мене з достатку вашого;
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23І вирятуйте мене з руки ворожої, і з рук мучителїв викупіть мене?
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24Навчіте мене, а я замовкну, укажіть, у чому я провинен.
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25Яка то сила в словах правди! Але що ж доказують докори ваші?
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26Ви видумуєте речи, щоб докоряти? На вітер пускаєте ви слова ваші!
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27Ви корите сироту, й копаєте яму другові вашому!
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28Але я прошу вас: спогляньте на мене; чи буду я говорити неправду перед лицем вашим?
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29Розберіть, чи є тут неправда? пошукайте, — правда у мене!
29Прегледајте, да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30Чи є на язицї в мене неправда? Чи вже ж піднебіннє моє не може досмакуватись гіркого?
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.