Йова 5
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Клич же, коли є хто, щоб на твій клик озвався. Та й до кого ти з між сьвятих обернешся?
1Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2О, так, безумного завзяттє вбиває, а нерозважливого погубляє досада.
2Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3Я бачив, як дурний закоренявся, та й зараз віщував проклін домівцї його:
3Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4Дїти його далекі від щастя, бити муть їх у воротях (на судї), і не буде їм оборонника.
4Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5Збори жнив його неситі поїдять, ба й зміж терня заберуть їх, а зажерливцї поглотять майно його.
5Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6Так, біда не зпід землї береться, й не на ниві родиться недоля.
6Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7Нї, людина родиться на муку, як іскорки, щоб їм летїти вгору.
7Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8Я б обернувсь до Бога, передав би справу мою Богові,
8Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9Що творить дїла великі й недослїдимі, чудні й без лїку,
9Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10Дає дощі землї й води на поля;
10Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11Принижених у гору підіймає, а засмученим дає дознати щастя.
11Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12Він розбиває задуми підступних, і руки їх не доводять до кінця те, що почали.
12Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13Премудрих ловить він їх лукавством, і рада хитрих не вдається:
13Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14У день вони мов в темряві блукають, а в полуднї полапки, мов ніччю, шукають.
14Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15Він рятує бідного од меча уст їх і від руки потужного;
15Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16І так є нещасливому надїя, а неправда затулює уста свої.
16Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17Блаженний той, кого Господь карає, тим не цурайсь Господнього навчання!
17Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18Поранить він, та сам перевяже рану; ударить він, та його ж руки й гоять.
18Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19В шестьох бідах тебе він порятує, та й в сьомій не доторкнесь тебе лихо.
19Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20У голодї спасе тебе од смертї, а на війнї — од мечового вдару.
20У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21Сховаєшся від бича (лихого) язика, й не злякаєшся спустошення, коли воно прийде.
21Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22Із спустошення й голоду будеш сьміятись, і зьвірів земних не будеш лякатись.
22Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23Бо в змові з каміннєм у полі будеш, і з польовим зьвіррєм (наче) в договорі.
23Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24І взнаєш, що намет твій безпечен, а оглядаючи домівку твою, ти не согрішиш.
24И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25І побачиш, що потомство твоє многолїчне, й пагонцїв твоїх, як трави на землї.
25Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26Увійдеш у гріб, достиглий (віком), як укладаються снопи пшеничні у свій час.
26Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27От чого ми дознались; та й так воно й є; вислухай се й затямуй собі!
27Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.