Jób 5
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Zavolejž tedy, dá-liť kdo odpověd? A k kterému se z svatých obrátíš?
1Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2Pakli k bláznu, zahubí ho rozhněvání, a nesmyslného zabije prchlivost.
2Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3Jáť jsem viděl blázna, an se vkořenil, ale hned jsem zle tušil příbytku jeho, řka:
3Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4Vzdáleniť jsou synové jeho od spasení; nebo potříni budou v bráně, aniž bude, kdo by je vytrhl.
4Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5Obilé jeho zžíře hladovitý, a i z prostřed trní je vychvátí; nadto sehltí násilník statek takových.
5Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6Neboť nepochází z prachu trápení, aniž se z země pučí bída.
6Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7Ale člověk rodí se k bídě, tak jako jiskry z uhlí zhůru létají.
7Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8Jistě žeť bych já hledal Boha silného, a jemu bych předložil při svou,
8Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9Kterýž činí věci veliké, nezpytatelné, divné, a jimž počtu není,
9Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10Kterýž dává déšť na zemi, a spouští vody na pole,
10Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11Kterýž sází opovržené na místě vysokém, a žalostící vyvyšuje spasením,
11Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12Kterýž v nic obrací myšlení chytráků, tak aby nemohli k skutku přivésti ruce jejich ničeho,
12Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13Kterýž lapá moudré v chytrosti jejich; nebo rada převrácených bláznová bývá.
13Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14Ve dne motají se jako ve tmách, a jako v noci šámají o poledni.
14Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15Kterýž zachovává od meče a od úst jejich, a chudého od ruky násilníka.
15Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16Máť zajisté nuzný naději, ale nepravost musí zacpati ústa svá.
16Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17Aj, jak blahoslavený jest člověk, kteréhož tresce Bůh! A protož káráním Všemohoucího nepohrdej.
17Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18Onť zajisté uráží, on i obvazuje; raní, ruka jeho také léčí.
18Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19Z šesti úzkostí vysvobodil by tebe, ano i v sedmi nedotklo by se tebe zlé.
19Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20V hladu vykoupil by tě od smrti, a v boji od moci meče.
20У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21Když utrhá jazyk, byl bys skryt, aniž bys se bál zhouby, když by přišla.
21Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22Zhouba a hlad buď tobě za smích, a nestrachuj se ani líté zvěři zemské.
22Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23Nebo s kamením polním příměří tvé, a zvěř lítá polní pokoj zachová k tobě.
23Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24A shledáš, žeť stánek tvůj bude bezpečný, a navrátíš se zase k příbytku svému, a nezhřešíš.
24И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25Shledáš také, žeť se rozmnoží símě tvé, a potomci tvoji jako bylina zemská.
25Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26Vejdeš v šedinách do hrobu, tak jako odnášíno bývá zralé obilí časem svým.
26Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27Aj, toť jsme vyhledali, a takť jest; poslechniž toho, a schovej sobě to.
27Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.