Jób 19
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Tedy odpověděv Job, řekl:
1А Јов одговори и рече:
2Dokudž trápiti budete duši mou, a dotírati na mne řečmi svými?
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3Již na desetkrát zhaněli jste mne, aniž se stydíte, že se zatvrzujete proti mně.
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4Ale nechť jest tak, že jsem zbloudil, při mně zůstane blud můj.
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5Jestliže se pak vždy proti mně siliti chcete, a obviňujíc mne, za pomoc sobě bráti proti mně potupu mou:
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6Tedy vězte, že Bůh podvrátil mne, a sítí svou otáhl mne.
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7Nebo aj, volám-li pro nátisk, nemám vyslyšení; křičím-li, není rozsouzení.
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8Cestu mou zapletl tak, abych nikoli projíti nemohl, a stezky mé temnostmi zastřel.
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9Slávu mou se mne strhl, a sňal korunu s hlavy mé.
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10Zpodvracel mne všudy vůkol, abych zahynul, a vyvrátil jako strom naději mou.
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11Nadto zažžel proti mně prchlivost svou, a přičtl mne mezi nepřátely své.
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12Pročež přitáhše houfové jeho, učinili sobě ke mně cestu, a vojensky se položili okolo stanu mého.
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13Bratří mé ode mne vzdálil, a známí moji všelijak se mne cizí.
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14Opustili mne příbuzní moji, a známí moji zapomenuli se na mne.
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15Podruhové domu mého a děvky mé za cizího mne mají, cizozemec jsem před očima jejich.
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16Na služebníka svého volám, ale neozývá se, i když ho ústy svými pěkně prosím.
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17Dýchání mého štítí se manželka má, ačkoli pokorně jí prosím, pro dítky života mého.
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18Nadto i ti nejšpatnější pohrdají mnou; i když povstanu, utrhají mi.
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19V ošklivost mne sobě vzali všickni rádcové moji, a ti, kteréž miluji, obrátili se proti mně.
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20K kůži mé jako k masu mému přilnuly kosti mé, kůže při zubích mých toliko v cele zůstala.
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21Slitujte se nade mnou, slitujte se nade mnou, vy přátelé moji; nebo ruka Boží se mne dotkla.
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22Proč mi se protivíte tak jako Bůh silný, a masem mým nemůžte se nasytiti?
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23Ó kdyby nyní sepsány byly řeči mé, ó kdyby v knihu vepsány byly,
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24Anobrž rafijí železnou a olovem na věčnost na skále aby vyryty byly.
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25Ačkoli já vím, že vykupitel můj živ jest, a že v den nejposlednější nad prachem se postaví.
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26A ač by kůži mou i tělo červi zvrtali, však vždy v těle svém uzřím Boha.
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27Kteréhož já uzřím sobě, a oči mé spatří jej, a ne jiný, jakkoli zhynula ledví má u vnitřnosti mé.
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28Ješto byste říci měli: I pročež ho trápíme? poněvadž základ dobré pře při mně se nalézá.
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29Bojte se meče, nebo pomsta za nepravosti jest meč, a vězte, žeť bude soud.
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.