Job 19
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Respondens autem Job, dixit:
1А Јов одговори и рече:
2[Usquequo affligitis animam meam, et atteritis me sermonibus?
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3En decies confunditis me, et non erubescitis opprimentes me.
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4Nempe etsi ignoravi, mecum erit ignorantia mea.
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5At vos contra me erigimini, et arguitis me opprobriis meis.
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6Saltem nunc intelligite quia Deus non æquo judicio afflixerit me, et flagellis suis me cinxerit.
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7Ecce clamabo, vim patiens, et nemo audiet; vociferabor, et non est qui judicet.
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8Semitam meam circumsepsit, et transire non possum: et in calle meo tenebras posuit.
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9Spoliavit me gloria mea, et abstulit coronam de capite meo.
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10Destruxit me undique, et pereo: et quasi evulsæ arbori abstulit spem meam.
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11Iratus est contra me furor ejus, et sic me habuit quasi hostem suum.
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12Simul venerunt latrones ejus, et fecerunt sibi viam per me, et obsederunt in gyro tabernaculum meum.
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13Fratres meos longe fecit a me, et noti mei quasi alieni recesserunt a me.
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14Dereliquerunt me propinqui mei, et qui me noverant obliti sunt mei.
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15Inquilini domus meæ et ancillæ meæ sicut alienum habuerunt me, et quasi peregrinus fui in oculis eorum.
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16Servum meum vocavi, et non respondit: ore proprio deprecabar illum.
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17Halitum meum exhorruit uxor mea, et orabam filios uteri mei.
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18Stulti quoque despiciebant me: et cum ab eis recessissem, detrahebant mihi.
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19Abominati sunt me quondam consiliarii mei, et quem maxime diligebam, aversatus est me.
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20Pelli meæ, consumptis carnibus, adhæsit os meum, et derelicta sunt tantummodo labia circa dentes meos.
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21Miseremini mei, miseremini mei saltem vos, amici mei, quia manus Domini tetigit me.
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22Quare persequimini me sicut Deus, et carnibus meis saturamini?
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23Quis mihi tribuat ut scribantur sermones mei? quis mihi det ut exarentur in libro
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24stylo ferreo et plumbi lamina, vel celte sculpantur in silice?
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25Scio enim quod redemptor meus vivit, et in novissimo die de terra surrecturus sum:
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26et rursum circumdabor pelle mea, et in carne mea videbo Deum meum:
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27quem visurus sum ego ipse, et oculi mei conspecturi sunt, et non alius: reposita est hæc spes mea in sinu meo.
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28Quare ergo nunc dicitis: Persequamur eum, et radicem verbi inveniamus contra eum?
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29Fugite ergo a facie gladii, quoniam ultor iniquitatum gladius est: et scitote esse judicium.]
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.