Job 29
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Addidit quoque Job, assumens parabolam suam, et dixit:
1Још настави Јов беседу своју и рече:
2[Quis mihi tribuat ut sim juxta menses pristinos, secundum dies quibus Deus custodiebat me?
2О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3Quando splendebat lucerna ejus super caput meum, et ad lumen ejus ambulabam in tenebris:
3Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4sicut fui in diebus adolescentiæ meæ, quando secreto Deus erat in tabernaculo meo:
4Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5quando erat Omnipotens mecum, et in circuitu meo pueri mei:
5Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6quando lavabam pedes meos butyro, et petra fundebat mihi rivos olei:
6Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7quando procedebam ad portam civitatis, et in platea parabant cathedram mihi.
7Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8Videbant me juvenes, et abscondebantur: et senes assurgentes stabant.
8Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9Principes cessabant loqui, et digitum superponebant ori suo.
9Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10Vocem suam cohibebant duces, et lingua eorum gutturi suo adhærebat.
10Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11Auris audiens beatificabat me, et oculus videns testimonium reddebat mihi:
11Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12eo quod liberassem pauperem vociferantem, et pupillum cui non esset adjutor.
12Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13Benedictio perituri super me veniebat, et cor viduæ consolatus sum.
13Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14Justitia indutus sum, et vestivi me, sicut vestimento et diademate, judicio meo.
14У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15Oculus fui cæco, et pes claudo.
15Око бејах слепом и нога хромом.
16Pater eram pauperum, et causam quam nesciebam diligentissime investigabam.
16Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17Conterebam molas iniqui, et de dentibus illius auferebam prædam.
17И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18Dicebamque: In nidulo meo moriar, et sicut palma multiplicabo dies.
18Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19Radix mea aperta est secus aquas, et ros morabitur in messione mea.
19Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20Gloria mea semper innovabitur, et arcus meus in manu mea instaurabitur.
20Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21Qui me audiebant, expectabant sententiam, et intenti tacebant ad consilium meum.
21Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22Verbis meis addere nihil audebant, et super illos stillabat eloquium meum.
22После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23Expectabant me sicut pluviam, et os suum aperiebant quasi ad imbrem serotinum.
23Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24Siquando ridebam ad eos, non credebant: et lux vultus mei non cadebat in terram.
24Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25Si voluissem ire ad eos, sedebam primus: cumque sederem quasi rex, circumstante exercitu, eram tamen mœrentium consolator.]
25Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.