Йов 29
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Йов а луат дин ноу кувынтул ын пилде ши а зис:
1Још настави Јов беседу своју и рече:
2„О, кум ну пот сэ фиу ка ын луниле трекуте, ка ын зилеле кынд мэ пэзя Думнезеу,
2О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3кынд кандела Луй стрэлучя дясупра капулуй меу ши лумина Луй мэ кэлэузя ын ынтунерик!
3Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4Кум ну сунт ка ын зилеле путерий меле, кынд Думнезеу вегя ка ун приетен песте кортул меу,
4Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5кынд Чел Атотпутерник ынкэ ера ку мине ши кынд копиий мей стэтяу ын журул меу;
5Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6кынд ми се скэлдау паший ын смынтынэ ши стынка вэрса лынгэ мине пырае де унтделемн!
6Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7Дакэ ешям сэ мэ дук ла поарта четэций ши дакэ ымь прегэтям ун скаун ын пяцэ,
7Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8тинерий се трэӂяу ынапой ла апропиеря мя, бэтрыний се скулау ши стэтяу ын пичоаре.
8Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9Май-марий ышь опряу кувынтэриле ши ышь пуняу мына ла гурэ.
9Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10Гласул кэпетениилор тэчя ши ли се липя лимба де черул гурий.
10Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11Урекя каре мэ аузя мэ нумя феричит, окюл каре мэ ведя мэ лэуда.
11Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12Кэч скэпам пе сэракул каре черя ажутор ши пе орфанул липсит де сприжин.
12Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13Бинекувынтаря ненорочитулуй веня песте мине, умплям де букурие инима вэдувей.
13Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14Мэ ымбрэкам ку дрептатя ши-й служям де ымбрэкэминте, неприхэниря ымь ера манта ши турбан.
14У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15Орбулуй ый ерам окь ши шкьопулуй, пичор.
15Око бејах слепом и нога хромом.
16Челор ненорочиць ле ерам татэ ши черчетам причина челуй некуноскут.
16Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17Рупям фалка челуй недрепт ши-й смулӂям прада дин динць.
17И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18Атунч зичям: ‘Ын куйбул меу вой мури, зилеле меле вор фи мулте ка нисипул.
18Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19Апа ва пэтрунде ын рэдэчиниле меле, роуа ва ста тоатэ ноаптя песте рамуриле меле.
19Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20Слава мя ва ынверзи неынчетат ши аркул ымь ва ынтинери ын мынэ.’
20Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21Оамений мэ аскултау ши аштептау, тэчяу ынаинтя сфатурилор меле.
21Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22Дупэ кувынтэриле меле, ничунул ну рэспундя ши кувынтул меу ера пентру тоць о роуэ бинефэкэтоаре.
22После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23Мэ аштептау ка пе плоае, кэскау гура ка дупэ плоая де примэварэ.
23Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24Кынд ли се ынмуя инима, ле зымбям ши ну путяу изгони сенинэтатя де пе фрунтя мя.
24Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25Ымь плэчя сэ мэ дук ла ей ши мэ ашезам ын фрунтя лор; ерам ка ун ымпэрат ын мижлокул уней оштирь, ка ун мынгыетор лынгэ ниште ынтристаць.
25Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.