Йов 9
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Йов а луат кувынтул ши а зис:
1А Јов одговори и рече:
2„Штиу бине кэ есте аша. Ши кум ар путя омул сэ-шь скоатэ дрептате ынаинтя луй Думнезеу?
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3Дакэ ар вои сэ се черте ку Ел, дин о мие де лукрурь н-ар путя сэ рэспундэ ла унул сингур.
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4Але Луй сунт ынцелепчуня ши атотпутерничия: чине И с-ар путя ымпотриви фэрэ сэ фие педепсит?
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5Ел мутэ деодатэ мунций ши-й рэстоарнэ ын мыния Са.
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6Згудуе пэмынтул дин темелия луй, де и се клатинэ стылпий.
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7Порунчеште соарелуй, ши соареле ну май рэсаре; ши цине стелеле суб печетя Луй.
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8Нумай Ел ынтинде черуриле ши умблэ пе ынэлцимиле мэрий.
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9Ел а фэкут Урса-Маре, Лучяфэрул де сярэ ши Ралицеле ши стелеле дин цинутуриле де мязэзи.
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10Ел фаче лукрурь марь ши непэтрунсе, минунь фэрэ нумэр.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11Ятэ, Ел трече пе лынгэ мине, ши ну-Л вэд, Се дуче, ши ну-Л зэреск.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12Дакэ апукэ Ел, чине-Л ва опри? Чине-Й ва зиче: ‘Че фачь?’
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13Думнезеу ну-Шь ынтоарче мыния; суб Ел се плякэ тоць сприжиниторий мындрией.
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14Ши еу кум сэ-Й рэспунд? Че кувинте сэ алег?
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15Кяр дакэ аш авя дрептате, ну Й-аш рэспунде. Ну пот декыт сэ мэ рог жудекэторулуй.
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16Ши кяр дакэ м-ар аскулта кынд Ыл кем, тот н-аш путя креде кэ мь-а аскултат гласул –
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17Ел, каре мэ избеште ка ынтр-о фуртунэ, каре ымь ынмулцеште фэрэ причинэ рэниле,
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18каре ну мэ ласэ сэ рэсуфлу, мэ сатурэ де амэрэчуне.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19Сэ алерг ла путере? Ел есте атотпутерник. Ла дрептате? Чине мэ ва апэра?
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20Орькытэ дрептате аш авя, гура мя мэ ва осынди ши орькыт де невиноват аш фи, Ел мэ ва арэта ка виноват.
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21Невиноват! Сунт, дар ну цин ла вяцэ, ымь диспрецуеск вяца.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22Че-мь пасэ ла урма урмей? Кэч ындрэзнеск с-о спун: Ел нимичеште пе чел невиноват ка ши пе чел виноват.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23Ши дакэ бичул ар причинуи мэкар ындатэ моартя…! Дар Ел рыде де ынчеркэриле челуй невиноват.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24Пэмынтул есте дат пе мыниле челуй нелеӂюит; Ел акоперэ окий жудекэторилор – де ну Ел, апой чине алтул?
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25Зилеле меле аляргэ май юць декыт ун алергэтор; фуг фэрэ сэ фи вэзут феричиря;
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26трек ка ши корэбииле челе юць, ка вултурул каре се репеде асупра прэзий.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27Дакэ зик: ‘Вряу сэ-мь уйт суферинцеле, сэ-мь лас ынтристаря ши сэ фиу войос’,
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28сунт ынгрозит де тоате дурериле меле. Штиу кэ ну мэ вей скоате невиноват.
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29Ши дакэ вой фи жудекат виноват, пентру че сэ мэ май трудеск деӂяба?
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30Кяр дакэ м-аш спэла ку зэпадэ, кяр дакэ мь-аш курэци мыниле ку лешие,
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31Ту тот м-ай куфунда ын мочирлэ, де с-ар скырби пынэ ши хайнеле де мине!
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32Кэч Ел ну есте ун ом ка мине, ка сэ-Й пот рэспунде ши сэ мерӂем ымпреунэ ла жудекатэ.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33Нич ну есте вреун мижлочитор ынтре ной, каре сэ-шь пунэ мына песте ной амындой.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34Сэ-Шь трагэ ынсэ варга де дясупра мя ши сэ ну мэ май тулбуре спайма Луй.
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35Атунч вой ворби ши ну мэ вой теме де Ел. Алтфел, ну сунт стэпын пе мине.
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.