Йов 14
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Омул нэскут дин фемее аре вяца скуртэ, дар плинэ де неказурь.
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2Се наште ши е тэят ка о флоаре; фуӂе ши пере ка о умбрэ.
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3Ши асупра луй ай Ту окюл дескис! Ши пе мине мэ траӂь ла жудекатэ ку Тине!
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4Кум ар путя сэ ясэ динтр-о фиинцэ некуратэ ун ом курат? Ну поате сэ ясэ ничунул.
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5Дакэ зилеле луй сунт хотэрыте, дакэ й-ай нумэрат луниле, дакэ й-ай ынсемнат хотарул пе каре ну-л ва путя трече,
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6ынтоарче-Ць мэкар привириле де ла ел ши дэ-й рэгаз, сэ айбэ мэкар букурия пе каре о аре симбриашул ла сфыршитул зилей.
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7Ун копак ши тот аре нэдежде, кэч, кынд есте тэят, одрэслеште дин ноу ши яр дэ лэстарь.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8Кынд й-а ымбэтрынит рэдэчина ын пэмынт, кынд ый пере трункюл ын цэрынэ,
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9ынверзеште ярэшь де миросул апей ши дэ рамурь де паркэ ар фи сэдит дин ноу.
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10Дар омул, кынд моаре, рэмыне ынтинс. Омул, кынд ышь дэ суфлетул, унде май есте?
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11Кум пер апеле дин лакурь ши кум сякэ ши се усукэ рыуриле,
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12аша се кулкэ ши омул ши ну се май скоалэ; кыт вор фи черуриле, ну се май дештяптэ ши ну се май скоалэ дин сомнул луй.
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13Ах, де м-ай аскунде ын Локуинца морцилор, де м-ай акопери пынэ-Ць ва трече мыния ши де мь-ай рындуи о време кынд Ыць вей адуче ярэшь аминте де мине!
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
14Дакэ омул, одатэ морт, ар путя сэ май ынвие, аш май траӂе нэдежде ын тот тимпул суферинцелор меле, пынэ ми се ва скимба старя ын каре мэ гэсеск.
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15Атунч м-ай кема ши Ць-аш рэспунде ши Ць-ар фи дор де фэптура мынилор Тале.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16Дар астэзь ымь нумерь паший, ай окюл асупра пэкателор меле;
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17кэлкэриле меле де леӂе сунт печетлуите ынтр-ун мэнункь ши нэскочешть фэрэделеӂь ын сарчина мя.
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18Кум се прэбушеште мунтеле ши пере, кум пере стынка дин локул ей,
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19кум есте мынкатэ пятра де апе ши кум есте луат пэмынтул де рыу, аша нимичешть Ту нэдеждя омулуй.
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20Ыл урмэрешть ынтруна ши се дуче; Ый скимоносешть фаца ши апой ый дай друмул.
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21Де ажунг фиий луй ла чинсте, ел ну штие нимик; де сунт ынжосиць, хабар н-аре.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22Нумай пентру ел симте дурере ын трупул луй, нумай пентру ел симте ынтристаре ын суфлетул луй.”
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.