Job 14
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Nongpata mah tapen ih kami loe nawnetta hing nathung raihaih hoiah koi.
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2Anih loe apawk baktiah ampha tahang moe, azaem roep; tahlip baktiah cawnh, cak poe ai.
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3To baktih hmuen pongah mik na padai moe, lokcaekhaih hmaa ah nang caeh haih han maw?
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4Mi mah maw kaciim ai thung hoiah kaciim hmuen to sin thai tih? Mi mah doeh sin thai mak ai.
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5Kami ih aninawk to kroek moe, khrah nazetto maw oh pae vop, tiah na panoek pae pongah, anih mah poeng thai han ai ah ramri to na sak pae.
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6Toksak han tlai ih kami baktiah, angmah ih aninawk boeng khoek to, angmah koeh ah oh hanah, anih to angqoi taak ah.
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7Thing loe pakhruk cadoeh, tadok tacawt let ueloe, tanghang kangtha tacawt let tih, tiah oep han oh.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8Long thung ih tangzuun loe mitong boeh pongah, long ah akung dueh cadoeh,
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9tui hmui hoiah tadok let ueloe, thingkung kanawk baktiah tanghang tacawt let tih.
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10Toe kami loe duek moe, qong ving; ue, a hinghaih boeng pacoengah loe naa ah maw om vop tih?
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11Tuipui tui loe anghmat moe, vacong tui doeh kaang king baktih toengah,
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12kami loe angsong moe, angthawk let ai boeh; vannawk anghmaa ai karoek to anglawt mak ai, a iihhaih ahmuen hoi angthawk mak ai boeh.
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13Aw taprong thungah na hawk ah, palung na phuihaih dip ai karoek to, tamquta hoi na hawk ah! Kai pahnet han ai ah, ka oh han ih atue to na khaek pae ah.
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
14Kami loe duek pacoengah hing let tih maw? Karai toksakhaih aninawk loe sawk parai cadoeh, kam khraihaih atue pha ai karoek to ka zing han.
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15Nang kawk naah, kang pathim pae han; na ban hoi sak ih hmuen to na koeh.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16Vaihi loe ka khok tangkannawk to na kroek moe, ka zaehaih to na khen ai boeh.
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17Ka sakpazaehaih loe pasah thungah catui ka daeng boeh moe, ka zaehaih nang kraeng pae hmoek boeh.
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18Tanim thaih mae loe anghmat boeh moe, lungsong doeh a ohhaih ahmuen hoiah angthuih ving boeh.
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19Tuinawk mah thlung to maawtsak moe, tui tha mah long to takhawh baktih toengah, kami oephaih to nam rosak.
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20Kami to na pazawk poe, anih loe anghmat ving boeh; anih ih mikhmai to nam khraisak moe, kalah bangah na patoeh ving.
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21A capanawk mah pakoehhaih hnu o cadoeh, anih mah panoek ai boeh; nihcae atlim ah krah o cadoeh, anih mah panoek pae ai boeh.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22Toe anih ih ngan to naa ueloe, a hinghaih palungsae tih, tiah a naa.
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.