Job 31
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Tangla to koehhaih mik hoiah ka khet han ai ah, ka mik hoi lokkamhaih to ka sak.
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2To tiah nahaeloe Sithaw mah ranui bang hoiah kawbaktih taham maw paek ueloe, ranui ih Thacak Sithaw mah kawbaktih toep han koi qawk maw paek tih?
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3Kasae kaminawk hanah amrohaih om ueloe, zaehaih sah kaminawk hanah anghmathaih om mak ai maw?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4Anih mah loe ka caehhaih loklamnawk to panoek moe, ka khok tangkannawk doeh kroek boih na ai maw?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5Amsoem ai ah ka caeh moe, alinghaih bangah ka khok tangkan to rang nahaeloe,
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6kamsoem coih tahhaih hoiah na tah nasoe loe, coek koi om ai ah kho ka sakhaih to Sithaw mah panoek nasoe.
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7Loklam kam khraeng ving moe, ka palungthin mah ka mik koehhaih hnukah patom moeng maw, to tih ai boeh loe ka ban ah panuet thok hmuen maw akap moeng nahaeloe,
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8ka patit ih thingthai to minawk kalah mah caa nasoe, ue, ka patit ih akungnawk doeh aphong o king nasoe.
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9Nongpata maeto mah ka palung hae pacuek moe, ka imtaeng kami ih khongkha ah anih to ka zing nahaeloe,
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10ka zu mah minawk ih cang to daeng pae nasoe loe, minawk mah ka zu to muk o nasoe.
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11Hae hmuen loe kalen parai zaehaih ah oh; ue, lokcaekkung mah danpaek han koi zaehaih ah oh.
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
12To zaehaih loe amrosak thaih hmai, ka tawnh ih hmuennawk tangzuun khoek to kangh boih hmai ah oh.
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13Ka tamna nongpa hoi nongpatanawk mah kai laisaep o thuih naah, nihcae to khet ka patoek nahaeloe,
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14Sithaw amtueng naah timaw ka sak moe, lokcaek naah timaw ka pathim han?
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15Anih doeh kai sahkung Sithaw mah na ai maw sak? Kaihnik loe sahkung maeto mah na ai maw zok thungah sak hmaek?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16Caaknaek tawn ai kami hanah caaknaek ka paek ai maw, lamhmai ih mik to kam rosak maw,
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17to tih ai boeh loe amno ampa tawn ai kaminawk hanah caaknaek paek ai ah, kaimabueng ah ka caak maw,
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18(ka thendoeng nathuem hoi ampa ah angcoeng khoek to caaknaek tawn ai kami to ka pacah, ka tapen tangsuek natuem hoi anih to ka bomh boeh;)
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19khukbuen tawn ai ah dueh kami hoi khukbuen tawn ai ah kaom amtang kami to ka hnuk moe,
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20kai mah anih to bae um ah tuumui kang khuksak ai pongah, anih mah kai tahamhoihaih paek ai maw,
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21lokcaekhaih im ah kai angdoe haih kami om tih hmang, tiah ka poek pongah, amno ampa tawn ai kami to ka pacaekthlaek nahaeloe,
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22ka ban tampawk hae palaeng hoiah amkhraeng ving nasoe loe, ka palaeng huh doeh angkhaek lawt nasoe.
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23Sithaw khae hoi ih amrohaih to ka zit, a Lensawkhaih to ka zit pongah to baktih hmuen to ka sah ai.
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24Sui to kang oep haih maw, to tih ai boeh loe kaciim suitui khaeah, Nang loe ka buephaih ah na oh, tiah ka thuih moeng maw,
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25hmuenmae paroeai ka tawnh moe, ka ban mah hmuenmae paroeai hak thaih pongah kam oek moeng maw,
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26ni aengh to ka khet moe, a aanghaih hoiah kacaeh khrah to ka khet naah,
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27tamquta hoi anghoehaih ka tawnh moe, ka pakha mah ka ban hae mok cadoeh;
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28lokcaek koi kaom zaehaih ah ni oh, ranui koekah kaom Sithaw angphat taak baktiah ni oh.
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29Kai hnuma kami amro naah, kang hoe moe, anih raihaih tongh naah, kam oek vai maw,
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30a hinghaih tangoeng moe, zaehaih sak hanah pakha ka aang mak ai.
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31Ka imthung ah kaom kaminawk mah, zok kamhah ah Job ih moi caa o vai ai, tiah thui o mak ai.
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32Angvinnawk loklam ah iih o han ai ah, kholong caeh kaminawk hanah khongkha to ka paongh pae.
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33Adam baktiah ka zaehaih ka hawk ai, ka zaehaih palung thungah ka hawk vai ai;
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34pop parai kami to ka zit, to tih ai boeh loe acaeng kaminawk mah pahnui thui haih to ka zit pongah, kang hngai duem moe, tasa bang tacawt ai ah ka oh vai maw?
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35Aw kami maeto mah loe ka lok hae tahngai nasoe! Khenah, vaihi koehhaih lok ka thuih han vop; Thacak Sithaw mah na pathim nasoe; ka zaehaih netkung mah ka zaehaih hae ca ah tarik nasoe.
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36To ca to palaeng ah ka put moe, sui lumuek baktiah kang muek han.
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37Ka caehhaih khok tangkannawk anih khaeah ka thuih moe, siangpahrang capa baktiah a taengah ka caeh han.
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38Kai ih long mah kai hae kasae thuih maw, to tih ai boeh loe mikkhraetui hoiah a qah maw,
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39atho paek ai ah anih ih thingthai to ka caak pae moe, laikok tawnkungnawk hinghaih to kam rosak nahaeloe,
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40cang zuengah soekhringkung amprawk nasoe loe, barli cang zuengah phroh amprawk lat nasoe, tiah a naa. Job ih lok loe hae ah boeng boeh.
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.