Job 31
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I made a covenant with my eyes, that I would not so much as think upon a virgin.
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2For what part should God from above have in me, and what inheritance the Almighty from on high?
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3Is not destruction to the wicked, and aversion to them that work iniquity?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4Doth not he consider my ways, and number all my steps?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5If I have walked in vanity, and my foot hath made haste to deceit:
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6Let him weigh me in a just balance, and let God know my simplicity.
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7If my step hath turned out of the way, and if my heart hath followed my eyes, and if a spot hath cleaved to my hands:
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8Then let me sow and let another eat: and let my offspring be rooted out.
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9If my heart hath been deceived upon a woman, and if I have laid wait at my friend’s door:
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10Let my wife be the harlot of another, and let other men lie with her.
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11For this is a heinous crime, and a most grievous iniquity.
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
12It is a fire that devoureth even to destruction, and rooteth up all things that spring.
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13If I have despised to abide judgment with my manservant, or my maidservant, when they had any controversy against me:
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14For what shall I do when God shall rise to judge? and when he shall examine, what shall I answer him?
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15Did not he that made me in the womb make him also: and did not one and the same form me in the womb?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16If I have denied to the poor what they desired, and have made the eyes of the widow wait:
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17If I have eaten my morsel alone, and the fatherless hath not eaten thereof:
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18(For from my infancy mercy grew up with me: and it came out with me from my mother’s womb:)
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19If I have despised him that was perishing for want of clothing, and the poor man that had no covering:
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20If his sides have not blessed me, and if he were not warmed with the fleece of my sheep:
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21If I have lifted up my hand against the fatherless, even when I saw myself superior in the gate:
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22Let my shoulder fall from its joint, and let my arm with its bones be broken.
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23For I have always feared God as waves swelling over me, and his weight I was not able to bear.
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24If I have thought gold my strength, and have said to fine gold: My confidence:
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25If I have rejoiced over my great riches, and because my hand had gotten much.
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26If I beheld the sun when it shined, and the moon going in brightness:
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27And my heart in secret hath rejoiced, and I have kissed my hand with my mouth:
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28Which is a very great iniquity, and a denial against the most high God.
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29If I have been glad at the downfall of him that hated me, and have rejoiced that evil had found him.
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30For I have not given my mouth to sin, by wishing a curse to his soul.
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31If the men of my tabernacle have not said: Who will give us of his flesh that we may be filled?
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32The stranger did not stay without, my door was open to the traveller.
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33If as a man I have hid my sin, and have concealed my iniquity in my bosom.
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34If I have been afraid at a very great multitude, and the contempt of kinsmen hath terrified me: and I have not rather held my peace, and not gone out of the door.
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35Who would grant me a hearer, that the Almighty may hear my desire; and that he himself that judgeth would write a book,
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36That I may carry it on my shoulder, and put it about me as a crown?
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37At every step of mine I would pronounce it, and offer it as to a prince.
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38If my land cry against me, and with it the furrows thereof mourn:
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39If I have eaten the fruits thereof without money, and have afflicted the soul of the tillers thereof:
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40Let thistles grow up to me instead of wheat, and thorns instead of barley.
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.